3D or not 3D

Pogledajmo u ne tako davnu istoriju. Kada se pojavila, 3D tehnologija je bila preskupa i nepraktična. Samo jedan par aktivnih naočara (koji se nije isporučivao uz TV!) koštao je po 100-200 dolara. 3D naočare su podsećale više na VR set i sa njima ste izgledali kao lik iz Star Trek serijala. Kupovina dodatnih para naočara, ako želite da pozovete svoje prijatelje i pohvalite se svojim fancy televizorom, bila je vrlo ozbiljna investicija. Mnogi će da gunđaju kako 3D tehnologija još uvek nije sazrela, zbog visoke cene, borbe između standarda i nedostatka 3D sadržaja. To je začarani krug. Mali broj potencijalnih kupaca ne motiviše filmsku i igračku industriju da ulažu više novca u 3D razvoj, oni to opet moraju da bi gurali prodaju hardvera, a bogatiji rani usvajači su već odavno kupili 3D televizore i broj kupaca sada može da se poveća samo ukoliko bude mnogo više sadržaja. Ima i onih koji su odličili da kompletno ignorišu 3D frku, ubeđeni da je to samo prolazan i neozbiljan trend koji suštinski ne unapređuje iskustvo igrača, tj gledaoca.

Na sreću nas tehno-frikova, stvari se ipak polako kreću u dobrom pravcu. Ako poredimo ovu godinu sa 2010, videćemo da tada osim Avatara i animiranog filma Monsters vs Aliens i nije imalo mnogo toga da se gleda, o igrama da ne pričamo. Xbox je dobio 3D podršku tek u drugoj polovini godine, kasneći za Playstationom zato što je ovaj faktički imao podršku samo na papiru i u čitavoj jednoj igri, Gran Turismo 5. Podrška je više značila zbog ugrađenog BD plejera, zbog čega je PS3 bio i ostao daleko bolja multimedijalna mašina.

Već danas, velike su šanse da će novi animirani ili superherojski film da bude 3D kompatibilan, pa ako volite da gledate popcorn flickove i hoćete da malo uštedite na kartama za 3D projekcije, kupovina 3D televizora nije loša investicija. Ali kada su igre u pitanju, stvari ne stoje baš tako dobro kao sa filmovima, samo iz jednog razloga. Konzole se baziraju na hardveru kome je već došlo vreme da bude zamenjen novom generacijom, i 3D im je trebao, što bi moj prijatelj Brane rekao, kao lanjski sneg. Šta se tu u stvari dešava? Ako ste ikada pokušali da igrate multiplejer na jednom ekranu, e upravo to se dešava prilikom emitovanja u 3D modu. Ekran se podeli na 2 dela (vertikalno češće nego horizontalno) i istovremeno se emituju 2 slike na ekranu, a zatim se ona kombinuje u jednu koja ima dodatnu dubinsku dimenziju. Da bi naš vremešni Xbox mogao to da renderuje, on mora da prepolovi ionako jedva dovoljnih 30 frejmova u sekundi, a pošto to nije baš prihvatljivo pribegava se spuštanju rezolucije u sub-HD region. Drugim rečima, vaš preskupi Full HD televizor emitovaće neke 3D sadržaje u rezoluciji vašeg starog CRT televizora, zato što vaša konzola nema dovoljno snage.

Kada je reč o standardima, prvo se pojavila praistorijska anaglif crveno plava verzija koju ste dobijali još uz kokice drajv-in bioskopa na otvorenom 1960 godine. Neverovatno, ali ta tehnologija još uvek živi, nadamo se ne još dugo jer potpuno uništava kolorit prikaza. Jedan vrlo zanimljiv naslednik te tehnologije su Infinicolor 3D naočare kompanije Trioviz, koja obećava pun 3D prikaz na vašem starom 2D televizoru koristeći samo jeftin par naočara. One su drugačije obojene nego stare anaglif kartonske koje su delili uz politikin zabavnik, navodno ne narušavaju kolorit u toj meri i imaju već solidnu podršku u igrama. Takođe, spomenimo još jednu pomalo egzotičnu tehnologiju 3D prikaza bez naočara, koja još uvek nije komercijalno zaživela na velikim ekranima i jedina njena primena za sada je u 3D telefonima i nintendo 3Ds konzoli. Ovu tehnologiju karakteriše problematičan ugao gledanja, gde mora da se pogodi sweetspot da bi videli 3D efekat, pa možete da zaboravite porodične projekcije u dnevnoj sobi, kad dođe rodbina iz sela…

Dolazimo tako do dve jedine tehnologije koje ima smisla razmatrati – sa aktivnim i pasivnim naočarima. Da ne ulazimo preterano u tehničke karakteristike i način na koji se formira 3D slika, aktivne naočare prepoznaćete najlakše po tome što koriste bateriju. Na domaćem tržitu koje ne može baš da priušti skupocene Sony i Panasonic televizore, glavni konkurenti na ovom polju danas su Samsung koji forsira aktivne i LG koji sa svojom Cinema 3D tehnologijom reklamira pasivne naočare kao tehnološki naprednije. U praksi nema neke drastične razlike u kvalitetu prikaza, bez obzira što pobornici aktivne tehnologije ističu oštriji prikaz i bolji 3D efekat, a pasivni manji zamor očiju, jeftinije naočare… Jedan test u najbližoj prodavnici otkriće vam da ove tehnologije nude slično iskustvo. U TV industriji više nego bilo gde važi pravilo da verujete samo sopstvenim očima.

Pogledajmo, najzad, kako to izgleda u 3D igrama, što verujem da ipak najviše interesuje gejmersku populaciju. Televizor na kome su testirane igre je Samsung 40D6000, koji je uz 3D, još i FULL HD LED SMART TV. Dakle, full u svakom pogledu, ima 200hz super fluidan prikaz pokreta, najbolji USB plejer koji možete bilo gde da pronađete, izgleda predivno i košta ispod 700e. Gde to ima? Pa u XBR Shopu, naravno… Jedina napomena, verovatno ćete morati da zamenite vaše stare HDMI kablove novim, jer 3D prikaz zahteva veći protok koji samo HDMI 1.4 standard može da podrži.