Darksiders 2

All who live know my name. All who oppose me shall know death, reči su protagoniste u novom nastavku igre Darksiders. Ovaj put će se igrači oprobati u ulozi najvećeg baje od svih jahača apokalipse, nikog drugog nego same Smrti.

Darksiders 2 iako nastavak prvog dela, ne može se okarakterisati kao punokrvni sequel. Radnja igre dešava se uporedo sa prvim delom igre, pa ako očekujete da vidite šta se desilo posle čuvenog cliffhangera na kraju prvog dela, razočaraćete se. Nek vas to ne odvrati jer ipak, Darksiders 2 je jedna spektakularna igra epskih razmera, fiks koji nam je bio prekopotreban, i koji nas makar na trenutak vraća u vreme kad su gaming scenom vladali Raziel i Kain.

Darksiders 2 je akciona avantura iz trećeg lica sa laganim RPG elementima. Kao što je bio slučaj sa prvim delom, i drugi deo je derivat poznatih AAA naslova. Princip levela i zagonetki je kao iz Legend Of Zelda, platformske deonice su kao skinute iz Prince Of Persia, dok sistem borbe je vrlo sličan kao u God Of War serijalu. Ovaj put je još dodat looting sistem ala Diablo, kao i sistem levelovanja i skill point sistem. Iako ništa što nismo videli, sve je dobro uklopljeno i u većini slučajeva funkcioniše perfektno. RPG elementi su tu tek toliko da unesu raznolikost kako ćete napredovati kroz igru. Ukoliko se odlučite za melee varijantu, teleportovaćete se preko celog bojnog polja i udarati critical udarce ko ludi, dok ako se odlučite za Necromancer varijantu, podizaćete armije nemrtvih da se bore sa vama ili prizivati vrane da zavitlavaju protivnike dok vi uzimate health napitak i pripremate se za dalje krljanje. Za razliku od War-a koji je bio spor i trom, i kao odbranu koristio block, Death je mnogo brži i agilniji. Koristeći dodge, Death skakuće po celom polju i vešto izbegava udarce a pritom koristi široki dijapazon kombo udaraca koje ćete postepeno kupovati od lokalnih NPC-jeva. Primarno oružje je pogodili ste- dve kose koje se po potrebi spajaju u jednu veliku, dok Death ima i tzv. oružje teškog kalibra. Pa ćete sa sobom nositi sekiru ili malj koji je otprilike dva put veći od vas, koji će osim klasičnog damage-a, još dodatno zamrzavati ili zapaliti vaše neprijatelje, zavisno od toga koje će statove oružje imati.

Dodatak tome su tu još i delovi armora koje Death nosi, koji ispadaju kako od ubijenih mobova, tako iz treasure chestova koji su raštrkani po celom svetu. Količina loota koji ispada je abnormalna i dosta vremena ćete provesti po inventaru ne bi li našli dobitnu kombinaciju koja vam odgovara. Ipak, kako je ovo akciona avantura a ne RPG, ovo je u dobroj meri uprošćeno pa svako novo oružje koje vam ispadne pokazaće koliko pravi damage, pa ako su brojke crvenom bojom, onda je slabije od onog što sad nosite, ukoliko je zelenom bojom onda je bolje. Tu su i dodatni statovi, kao strength, arcane damage, critical damage, critical chance, i na vama ostaje da eksperimentišete šta vam više odgovara. Kvalitet oružja je klasifikovan po Diablo sistemu. Oružje čije ime piše belom bojom je najslabije, onda ide zeleno, pa plavo i na kraju ljubičasto. Desiće vam se da vam ispadne oružje za koje je potreban level 7 a vi ste level 4, pa ćete ostaviti po strani i željno iščekivati da nabijete tri levela ne bi li okusili moć koju nosi vaše epic oružje. Kao da to nije dovoljno, postoji mogućnost da vam ispadne i possessed weapon, oružje nalik drugima s tim što se ovo oružje kao i vi, leveluje. Ovo oružje ima 5 levela, i levelujete ga tako što ubacujete oružje koja vam nije potrebno u njega i time nabijate experience oružju. Statovi koje imaju oružja koja ubacujete se uzimaju u obzir pa kad vaš possessed weapon dobije level, imaćete mogućnost da ili unapredite neki od postojećih statova na oružju ili pak ubacite neki novi stat, što posle pet dobijenih levela rezultuje time da ćete dobiti npr. sekiru koja sa jednim udarcem zapali, zamrzne i uspori protivnika, pritom mu nanosi masivan damage, i svaki udarac koji zadate vraća vam postotak healtha. Vrlo zarazno.

Sve ovo možete koristiti u praksi vrlo efektivno jer svakakvih karakondžula ima na svakom koraku. Kosturi, demoni, duhovi, i još mnoštvo drugih naseljavaju svetove kojih ima ukupno četiri. Količina borbe je dobro izbalansirana sa platformingom i zagonetkama, pa nikad nećete dobiti utisak, da se samo penjete i rešavate zagonetke ili da ide samo borba za borbom. Na kraju svakog dungeona suočićete se sa bossom. Moram da priznam da ni u jednoj igri do sada nisam video toliki broj bossova i mini bossova u jednoj igri. Čim dođete u neki malo veći hol, tap, eto vam mini boss. To mini nije čak ni u pravom smislu reči pošto veličina bossova varira od manjih od vas, do bossova koji su, pa barem 50 puta veći od Death-a. Neke od njih ćete preći jednostavnom dodge and kill metodom, dok glavni bossovi imaju neku taktiku.

Osim glavnog questa koji vas prati tokom cele igre, ima pregršt side questova, koje možete dobiti od NPC-jeva. Uglavnom su to sve fetch questovi tipa, donesi toliko toga, oslobodi toliko njih. Neki side questovi zahtevaju prelaženje celog dungeona za koji vam je potrebno sat i po vremena sa sve bossom kao šlag na tortu. Svi questovi donose zanimljive nagrade koje ovom prilikom neću da vam spoilujem.

Što se tiče grafike ona je stripska i zanimljiva.Poneke teksture izgledaju kao da je naslov pravljen za konzole prošle generacije ali toga nema puno i ukupan utisak je pozitivan. Joe Mad kreativni direktor Vigil Games-a je ponovo pokazao svoje umeće, nacrtajući zanimljive mobove, kao i predele u svetovima. Svaki svet je jedinstven na svoj način, npr. prvi svet kao da je izašao iz Tolkinovih romana, dok u drugom svetu vlada sivilo, pustoš i nemrtve kreature. Muzička podloga je maestralna i dobro ukomponovana u svaki svet. Voice acting je top notch, Michael Wincott u ulozi Death-a je maestralno odradio posao, a tu su još i James Cosmo (Lord Commander iz Game Of Thrones), i Simon Templeman (Kain iz LOK serijala), kao i ostali manji poznate glumci koji nimalo ne zaostaju za drugima.

Najveći plus same igre je njena veličina. Za glavni quest vam je potrebno nešto malo više od 20 sati, dodajte tome gomilu side questova, New Game+, koji se otključava posle prvog prelaženja, pa ako želite da igrate igru ponovo zbog boljeg loota i sa likom čija se oprema i level prenosi iz prethodnog playthrough-a, samo napred. Kad pređete prvi put igru otključava se i Nightmare Mode, za hardcore igrače, gde Death ima samo jedan život i ako pogine, igru morate da krenete ispočetka. Treba napomenuti da u Nightmare Mode-u ako poginete krećete ispočetka celu igru jedino ako vas ubiju u borbi. Padovi u lavu ili slično tome usred platforminga se ne računa. A ako vam ni to nije dovoljno, tu je još i The Crucible, arena u kojoj neprijatelji idu po talasima i na svakom petom talasu imate mogućnost da pokupite loot i izadjete ili da nastavite dalje, ne bi li došli do kraja i otkrili ko stoji iza svega toga i dobili ultimativni loot. Tu je još i Soul Arbiter’s Maze, lavirint sa 10 spratova, pun kako neprijatelja tako i nagrada, i na kraju sve to začinjeno samim Soul Arbiterom koji je misteriozni lik u igri koga Death navodno poznaje odavno. Pa ako ste za produbljivanje priče o Kin-slayeru, go ahead.

Pored ovoliko hvalospeva, nažalost moraju da se spomenu i mane igre. U vreme pisanja ove recenzije, momci iz Vigil Games-a užurbano rade na patchu koji popravlja par velikih bagova koji ne moraju da vam se dese, ali ako vas zadese, moraćete igru da krenete ispočetka. Moj savet za početak je da ne prekidate nijedan cutscene, pa vas jedan od bagova sigurno neće zadesiti. Ovo nikako ne ide Vigil Games-u na ruku, jer je dosta ljudi vratilo svoju kopiju i uradilo povraćaj novca. Druga stvar koju treba spomenuti je očigledan pad framerate-a na nekim delovima igre. Ništa što ostaje duže od 3-4 sekunde ali dešava se ponekad, dok pred kraj igre odjednom igra krene da leti na 60fps. Kako i zašto nije mi jasno. Takođe vredi napomenuti da novac u igri i trošenje istog brzo gube smisao. Većina NPC-jeva prodaju oružja i opremu, ali zbog količine loota koji ispada, nikad nećete imati potrebu da kupite nešto. Pa tako na kraju igre sam nakupio preko 2 miliona golda, koji nisam imao gde da potrošim. Još jednu stvar bih naveo kao manu ali to je čisto moje mišljenje. Nekako sam dobio utisak da je zadnja trećina dosta zbrzana. Kao da su dizajneri ili ostali bez ideja ili bez finansijske podrške da igru provedu kraju isto kako su je i počeli. Borba sa zadnjim boss-om je po meni, takođe razočaravajuća. Nisam dobio osećaj epske završne borbe i sam kraj mi nije ostavio onaj „WOW!!“ osećaj kao što je to bilo u prvom delu. Daleko od toga da je kraj loš, samo eto, na mene nije ostavio toliki utisak kao kec.

[nggallery id=20]

Iako je igra dobila solidne recenzije i ocene na najpoznatijim gaming sajtovima, po meni nije dobila onoliko koliko u stvari vredi i zaslužuje. Nadam se da to neće odvratiti ljude da kupe i probaju igru jer će se sigurno oduševiti. Problem sa bagovima jeste veliki minus i nadam se da će to brzo ispraviti. Zato što baš od uspeha ovog dela zavisi budućnost celog serijala. Nedugo nakon što je najavljen ovaj deo, direktor Vigil Games-a je na pitanje da li ćemo imati za svakog jahača po jednu igru odgovorio: Ako se Darksiders 2 bude prodavao dobro, biće nastavaka, u suprotnom moraćemo da ugasimo serijal.

Nadajmo se da neće biti tako i da ćemo do kraja ispratiti sagu o jahačima apokalipse.