Fast & Furious Showdown

Nisam bio siguran na koji način da se ogradim od pisanja ovoga, osim da nekako provučem da su nam igru poslali i ljubazno zamolili za review. Pošto sam ovo nimalo suptilno upotrebio u prvoj rečenici, ostatak teksta bih mogao provesti u tužbalici za izgubljenim vremenom provedenim uz igru, pretrpljenom duševnom bolu ili pretrpenom estetskom užasu koje su zadesile moje oči.

Pogledajte video sa desne strane da bi ste se uverili u to koliko je igra – loša. Iskreno, očekivanja su ionako bila vrlo vrlo nisko i pre ubacivanja diska u konzolu a pojavljivanje logoa developera mi je bilo jasno sa čim ćemo imati posla. Plastična, generička ikonica sa počekta 2000-ih sklepana za potrebe studija vam dovoljno govori o namerama developera a to je “zbrzaj i uštedi”. Ali hajde, nije ovo prvi ni poslednji put da imamo neku igru ovog tipa a biće ih i ubuduće. Još uvek lečim rane Terminator: Salvation.

Elem igra je pokrenuta i prvo sam pomislio da sam disk ubacio u Xbox keca jer je igra izgledala kao da je iz 2003. godine. I to još u cinematic, cut-scene momentu, koji je često “lepši” od redovnog dela igre. Avaj, šta li nas tek čeka dalje. No, izgleda da igra ima i neku priču, jel, poput filma koji joj je uzor. Fast & Furious serijal nisam nikad gledao a vidim da je stigao do broja 6. Brza kola, trkanje, zgodne devojke, partijanje i balansiranje između kriminala i pravog puta je recept koji se verovatno isplatio da film dođe do broja šest. Sa druge strane iskreno verujem da to ne bi trebalo da bude razlog da se ovakva igra uopšte napravi jer već imamo Need for Speed, koj je bio Fast & Furious pre prvog filma. Verujem da bi im se više isplatilo da grunu FF sticker na NFS cover nego da se blamiraju sa ovakvim smećem od igre.

Rekoh da igra ima i neku priču. Možda je nabolje tu i stati sa tim jer je ista totalno besmislena i nikud ne vodi. Ako ne želite transfer blama, preporučujem “Skip”. I počinje igra ili ono što niz patetičnih piksela pokušava da uradi. Uglavnom, vi ste u vozilu i imate različite misije ali se računaju i poeni sa strane poput uništenih automobila i imovine. Sve vam je na putu pretnja i poen, dakle, rokaj i udaraj u sve, sigurno će nešto doneti benefit (manji ili veći). Vaša vozila se razlikuju od misije do misije i neka su zgodna za prevrtanje automobila, naročito policijskih a druga za trkanje ili izvlačenje sefa iz banke. Uveren sam da postoji još neka funkcija ali nisam toliko daleko došao sa igrom. Ujedno, vozilo za prevrtanje i katapultiranje drugih učesnika saobraćaja je jedini zabavan aspekt igre i nešto što bi normalan svet nazvao “gejmplej”.

I to je to. Iskreno mislim da je i ovo previše za ovakav ničim izazvan i nikom potreban produkt. Mislim da bi svaka osoba koja kupi ovu igru za iznos veći od 1$ trebala da ode na psihijatrijski pregled. Takođe, jasno je da glupost ljudska nikad ne omane te će mame i tate nasesti na šajni cover i kupiti svom detetu “trkalicu da se igra za vreme letnjeg raspusta”.

Za potrebe teksta igru je ustupio