Diablo III

Kada je Blizzard objavio Diablo III, neki od nas, mahom konzolni igrači su krajičku srca gajili nadu da će, nekim čudom biti najavljena Xbox 360/PS3 verzija igre. Mučno je saopšteno da je igra PC only a dodatnu so na ranu su utrljavali kliktači miševa i tastatura. Svi smo se predali a nada je prebačena za neko sledeće Blizzardovo čedo. A onda smo čuli neke glasine da razvojni tim nešto eksperimentiše sa konzolama, da joypad može poslužiti kao input za igru te da sa malo tvikovanja Dialbo III može biti izvodljiv na trenutnoj generaciji konzola.

I kada smo najmanje očekivali, to se i desilo, Diablo III je najavljen za PS4, PS3 i Xbox 360. Iako već uveliko sa stažom, pojava ovakve igre na konzolama je zagolicala dlanove i maštu velikog broja igrača. Svi koji su maltretirali Torchlight su odahnuli i spremili kontrolere za starog šampiona.

A Diablo je šampion tamo gde treba, u gejmpleju i grafici. Da se ne varamo, priča je apsolutno u trećem planu, i služi samo da bi vas gurnula dalje u tamanjenje akrepa. Uopšte im ne zameram na prežvakanim zapletima i varijetetima “prastaro se zlo budi, ustanimo protiv njega heroji i ljudi”. Volim to što se Blizzard bavi više kostimom veštice Magde nego njenoj ulozi u celoj priči. Generički kvestove nijedan RPG ne može da izbegne, ali ako ih lepo upakuje, onda je to barem iskrenije nego ispisivati nekoliko linija teksta koji ih opravdava. Pored toga, igra je osmišljena da je pređete na nekoliko nivoa težine pa je i razumljivo zašto u priču nije nešto previše uloženo truda. Ali je zato majstorski ispraćena animacijama i sinematicima koji su ništa manje ispod standarda koje Blizzard nameće svakim svojim izdanjem. Jeste da bi kompresija mogla biti manje primetna, i nejasno je kako se ovakva stvar provukla. No, većina drugih stvari je do sitnica ispolirana, počev od menija do ekrana sa vašim skilovima i invetarom. Lično mi RPG legne ili presedne kod ovih stvari, ako ne mogu na prvi klik da uradim komparaciju ajtema, onda se nećemo puno družiti.

Uglavnom, zlo se budi negde duboko u bezdanima Pakla i svi su znaci da Diablo priprema svoj povratak. Razni vorloci, demoni, zaboravljeni bogovi, bauci i karakondžule su preplavile poznat svet i verovatno ne nameravaju čovečanstvo ostaviti još dugo vremena na miru. Ili dok nas sve ne potamane. Ali, tu ste vi da uskočite u čizme/sandale lokalnog heroja i krenete u avanturu oslobađanja od zlih spodoba. Nekako mi se čini da svet Diabla nije bio nešto posebno sretan ni pre pojave đavolovih fanova a ova invazija istih je samo pojačala prodaju antidepresiva. Kako god, na vama je da izaberete klasu i krenete u pohod. Imate izbor da budete mišićavi ratnik/ratnica koji silom i snagom dolazi do rešenja, zatim Witch Doctor, vudu zanesenjak koji oživljava svoje mini minjone, ili da budete klasičan čarobnjak koji se služi fokusiranim elementarnim nepogodama. Takođe možete izabrati i red monaha i monahinja koje duhovno posmatraju kroz borilačke veštine, a tu je i Demon Hunter koji koristi samostrel za daljinsku komunikaciju. PC verzija uvodi i novu klasu, Crusader, a la paladin stil, koji kombinuje teško oružje i oklop sa zbirkom molitvi koje obeshrabruju obližnje protivnike. Naravno, svaka klasa dolazi u žensko-muškoj kombinaciji.

Kada ste se odlučili za klasu, avantura može da počne a sa njom i mali tutorijal kako se joypad koristi. Pošto je kamera fiksna, right stick je predviđen za evade/dash što dodaje na akcionoj dimenziji. Samo kretanje je vrlo fluidno sa lepim izborom animacija koje prate kretanje. Ubrzo će vas tutorijal naučiti osnovama borbe kao i funkcionisanjem posebnih mogućnosti, magija i poteza.

Ubrzo ćete shvatiti odnos između Spirit, Health i Experience poena, kao i načine na koji određeni ajtemi koje nosite na sebi omogućavaju veću efikasnost. Isto tako, specijalne poteze i magije možete postavljati za default prema vašem afinitetu i stilu borbe. Što više napredujete, to ćete više posebnih čini i udaraca otključavati, kao i unapređenja za iste. Sistem je jasan, što više tamanite, to više plena ostaje iza leševa a to vam opet omogućava veću efikasnost u borbi, i tako u krug.

Multiplayer

Yup, u krug, koji može postati samotan. Zato je tu odlična multiplayer opcija, u lokalu, system link ili online. Moram priznati da je ovaj mode super zabavan zbog opšteg haosa na ekranu koji prouzrokuje više igrača. Različitost klasa, magija i specijalnih poteza koji međusobno utiču na brzinu tamanjenja, oporavka ili vrednost plena. Da, loot je u multiplejer varijanti veći, kvalitetniji i učestaliji, te je to vrlo mudar potez Blizzarda, da malo našteluje loot u multiplejeru, kako bi se igrači udruživali i zajedno prelazili nivoe ili jednostavno radili replay pojedinih misija.

Jednog bossa sam prelazio nekih 45 minuta u solo varijanti dok nisam našao pravu kombinaciju da ga savladam. Kada sam otvorio igru da bude Open za multiplayer, sledećeg bossa smo nas troje prešli za par minuta, sa par izgubljenih života, ali dovoljno da neko ostane živ dok drugi ne vaskrsnu. Svaki povratak ili nastavak igre u signle player opciji je kao igralište bez ijednog deteta. Eh.

Diablo

I dok večita borba između dobra i zla traje, verujemo da ovo nije poslednji pokušaj da se Đavo na zemlju vrati. Ono što sada sigurno očekujemo, jeste da Bilzzard sledeći put ravnopravno izbaci sa PC verzijom i port za konzole, jer je jasno da tržište postoji, posebno ako je igra na svim platformama pojavi istog dana kada. Ovde se namerno nisam bavio razlikama između PC i konzolne verzije igre, jer to nije poenta, nego da Diablo, u najboljem, prilagođenom izdanju imamo sada i na konzolama. Probijanje kroz tamnice, rudnike, zaboravljene hodnike, grobnice i drevne kanalizacije prepunih krvoločnih karakondžula i aveti nikada nije dosadno, ako je urađeno dobro i tera nas na dalje i više. Diablo to radi najbolje, sa tim da je u društvu sve to pojačano nekoliko puta.

Za potrebe teksta igru je ustupio