The Witcher 3: Wild Hunt

Na ulazu u seoce, ostariji patuljak ljutito mrmlja sebi u bradu pored zgarišta svoje kuće, od koje je čitav ostao samo nakovanj. Geralt, kao svaki iole sposoban lovac na probleme, zastaje da ga priupita u čemu je problem. Neko mu je spalio kuću, pola sela je sumnjivo jer misle da patuljak zarađuje silno zlati kujući oružje i oklope za okupatore iz Nilfgarda. Geralt kreće da nađe piromana uz pomoć svojih dodatno razrađenih čula. Nalazi ga vrlo brzo, pijanog kao letva. Nakon što se odluči da li će ga dobrano namlatiti, pustiti da ide uz malu novčanu naknadu ili baciti axii na njega da ga natera da radi šta mu se kaže, Geralt se odlučuje za ovo poslednje i dovodi ga nazad kod patuljka. Pravda će biti zadovoljena, piroman će platiti za svoj zločin, novčano možda ili prisilnim radom, a witcher će dobiti nadoknadu za trud, a možda i popust kod kovača. Međutim, patuljak, časa ne časeći, prijavljuje piromana lokalnim vojnicima koji ga odvode na vešanje, a Geralt ostaje prilično zabezeknuto da blene u patuljka koji zlobno komentariše: „Tako mu i treba.“

Odluka da treći nastavak bude otvoreni svet nalik na GTA, Assasin’s Creed ili Batman naslove bila je prirodna progresija, ali za predstavljanje bolno realistične fantazije nastale po knjigama Andžeja Sapkovskog (sama priča se događa godinama kasnije, ali knjige (bar zbirke priča) se isplati pročitati) CDProjekt nije mogao da izabere bolju opciju. Prethodne igre, same po sebi odlične, s jedne strane nisu imale luksuz visokobudžetnog projekta, a s druge još uvek su tražile sebe. Ovde su konačno sve godine rada na ovom serijalu igara došle do izražaja. U pitanju je proizvod ljubavi, truda i kreativnosti koji ne bi mogao biti u potpunosti lišen sitnih bagova ni da se na njemu radilo još par godina. Jer, Witcher 3 je ogroman.

Dosta se pričalo o veličini i dužini same igre, i neki brojevi kažu da je mapa oko 3,5 puta veća od Skyrima ili 1,5 puta veća od GTA V. Veličina nije sve, daleko od toga, ali raznovrsnost okoline, od zatalasanih brda, napuštenih oronulih zamkova, močvara ispunjenih otrovnim isparenjima, reka, jezera i mora znači da pri prelasku s jedne mape na drugu krenete da skrolujete novi predeo i ostajete otvorenih usta, gledajući u desetine i desetine novih lokacija, naselja, gradova, i upitnika koji kriju mnogo toga, bilo da je u pitanju samo lov na blago koji čuvaju vojni dezerteri, brlog čudovišta koji treba uništiti, pećina puna karakondžula i lepih stvari, ili place of power koji vam ovoga puta osim privremenog pojačavanja nekog od signs, daju i po jedan poen za ojačavanje atributa kada ih pronađete. Kao i u ranijim igrama, vaš izbor je koje ćete atribute otvarati i da li će se vaš Geralt više fokusirati na mač ili magiju, mada se čini da je sada više nego ikad pre dozvoljeno probati sve. Viši nivoi otvaraju više opcija za dodatno jačanje atributa pomoću mutagena (što bi rekao Sekač u izvedbi pokojnog Nikole Simića: „daj mi taj mutagan!“), ali je sve to lepo skalirano i na višim nivoima težine i neophodno. Ulja za oružja su i dalje tu i moraju se koristiti pre borbe (witcher je uvek spreman), a svaki sign ima svojih nekoliko upotreba i mogu se aktivno menjati u borbi na vrlo jednostavan i brz način što doprinosi akciji.

S druge strane, ljubitelji opremanja lika biće oduševljeni beskonačnim izborom oružja i opreme koju možete sakupiti usput. Dijagrama za mačeve i oklope ima zaista više nego što će vam ikad zatrebati, a sva oružja ima neka dodatna svojstva i na vama je da se odlučite šta vam više odgovara i da odete kod najbližeg kovača da vam to i napravi. Naravno, stvari se tu dodatno komplikuju jer kovači su podeljeni po kvalitetu (naravno, bolji kovači su u većim mestima ili čak na drugoj mapi), ali i po tome da li prave oružja ili oklope. Svaki kovač može da vam popravi opremu iili je rastavi, pri čemu birate šta ćete sačuvati, samo oružje/oklop ili Kada tome dodamo i sitne sastojke koji su potrebni za crafting dolazimo i do jednog od potencijalnih problema igre – prevelik i nepregledan inventarijum. U igri postoji mali milion stvari koje možete pokupiti i 99% njih se može razložiti na sitnije stvari od kojih kasnije možete praviti oružje i oklope – ali su u suštini krajnje nepotrebne, jer ćete ih verovatno dovoljno imati i bez toga. Ipak, vremenom naučite šta je smeće, a šta je potrebno, da se ne opterećujete.

Da biste povukli vaš nevidljivi ruksak u kojem se nalazi 12.000 različitih biljaka, delova oružja, knjiga, bočica sa uljima za mačeve, samih mačeva, oklopa, tu je vaš verni drugar konjskog oblika, Rouč (Roach, verovatno da bi se razlikovalo od Vernon Roche, vašeg starog, hm, drugara, koji se takođe pojavljuje u igri). Za ovako ogroman svet, konj je neophodno prevozno sredstvo. Rouč ima gomilu simpatičnih mana, tipa da se zaglavi za drvo, da se pojavljuje iz najnemogućnijih pravaca kad ga pozovete (recimo sa nečijih stepenica u gradu ili iz vode – u koju inače ne možete da uđete na njegovim leđima). Kažem simpatičnih, ali nekoga će ovi sitne greške verovatno iznervirati poprilično. Postoji i fast travel opcija, ali ona funkcioniše samo između putokaza koji baš nisu najgušće raspoređeni i to tek kada prvi put stignete do njih. S jedne strane, to može da frustira, ako žurite, a s druge, toliko toga može da se propusti ako ne projašete putem, od kvestova, do čudovišta, dezerterskih kampova do jednostavno divnog krajolika i pejzaža. Majstorski odrađeni zalasci i izlasci sunca i uopšte dnevno svetlo čine čuda za osećaj avanture.

Bagovi su, kao što je već rečeno, retki i uglavnom se radi o sitnim problemima, kao kod ovog levitirajućeg patuljka.

Postoji nekoliko nivoa težine, ali preporuka za sve one koji su već odigrali Witcher 2 i dobro se snalaze u njemu da se odluče na najteži nivo ili onaj ispod njega. Onog trenutka kada uđete u Geraltov ritam, naučite kada da izbegnete neprijatelja i kako da koristite sva oružja koja su vam na raspolaganju (po prvi put se pojavljuje i samostrel, naizgled beskoristan, ali neophodan u podvodnim borbama ili za rušenje letećih neprijatelja), shvatićete da ovo nije balet, ali nije ni Dark Souls. Ginućete često, ali će vam pobede donositi neizmerno više zadovoljstva. S druge strane, potencijalni bagovi usred borbe će vam donositi više razbijačkog gneva.

Valja napomenuti plejadu glavnih i sporednih likova. Svi koji nisu igrali prethodne Witcher igre biće na gubitku, jer neće imati onaj osećaj sretanja starih prijatelja kada ponovo budu vadili Zoltana i Dendilajona iz gužve. Ili kad sretnu Vernona Rouča, koji deluje starije i izmoždeno, ali i dalje je spreman da žrtvuje sve za svoju zemlju, Tris, lepšu i nesebičniju nego ranije, kralja Radovida, luđeg nego ikad. Svi stari i stotine i stotine novih likova imaju profesionalni voice acting, a scenario je zaokružen na sumanutih 450.000 reči!

Iako u većini slučajeva Geralt roni po kaljugama u potrazi za čudovištima, ponekad se mora obući za bal. Pod maskama.

Gwent je neobavezna stvar u igri, ali mogla bi da posrami i neke samostalne igre kartama. Ako se navučete očekuje vas ozbiljan problem u moraš-sve-karte-da-skupiš fazonu.

Kao što sam već rekao na početku, Witcher 3 je ogromna igra. I kao takva, ima svoje probleme. Na PS4, u Full HD-u, povremena kočenja, blagi pop-up i drugi sitni bagovi postoje. Samo jednom u 40-50 sati igranja mi se igra srušila, ali eto, i to se dešava. Na drugim platformama, koliko sam čitao, postoje drugačiji problemi. Nažalost, to je i za očekivati. Ambicija, budžet, broj ljudi koji radi na igri, veličina samog sveta i njegova detaljnost imaju svoju cenu. Ovo je naravno, daleko od Assassin’s Creed Unity problema, ali može da zasmeta. S druge strane, ovde govorimo o CD Projekt Red, developeru koji je oba svoja prethodna izdanja ispratio sa Enhanced Edition verzijama nekoliko meseci kasnije i koji je od planiranih 16 BESPLATNIH DLC-ova za Witcher 3 već izbacio 6, po dva svake nedelje, da ne spominjemo da Witcher 3 na www.gog.com igra bez ikakve zaštite i DRM-a. Takođe, igra se redovno ažurira. Verzija koju igram je 1.0.4, a 1.0.5. je verovatno već izašla dok ovaj tekst ne stigne do vas. Ako iko ceni svoje igrače, onda je to ova ekipa.

Cat je i dalje napitak koji vam omogućava da vidite u mraku pećina i katakombi, kojih u igri ne manjka.

Majstorski odrađeni zalasci i izlasci sunca i uopšte dnevno svetlo čine čuda za osećaj avanture.

Za kraj, rekao bih da nisam uspeo da kažem ni trećinu svega što sam hteo. I pored sitnih problema, ova igra vredi svakog dinara, a to već dugo nisam mogao da kažem ni za jednu AAA igru. Od tragično-predivnog krajolika izrovanog ratom, likovima koji će vas uvek iznenaditi, i dobrim i lošim aspektima svoje ličnosti, Witcher 3 ima svet koji odiše životom. Ono što je možda i najzanimljivije je mešavina slovenske mitologije sa zapadnom, što i ne čudi, s obzirom da je i Poljska na granici istoka i zapada. Čućete poznata, slovenska imena, videćete blago zatalasane padine i seoca koje neodoljivo podsećaju i na ex-Yu krajolike. Bićete moćan, a opet na momente tako sporedan akter u okršajima koji odlučuju o sudbinama mnogih. Pomoći ćete mnogima, a mnogima i odmoći, čak i ako to ne želite. Witcher 3 je krvav, težak, veseo, simpatičan, naporan, odvratan, ljubak.

Uživajte.

Za potrebe teksta igru je ustupio