Rainbow Six: Siege

Kada su se pojavili prvi trejleri za igru, nismo baš svi 100% bili sigurni o čemu se radi i kakav gameplay da očekujemo od ovog naslova. U vremenu MOBA šutera i opšte call-of-duty-izacije žanra, glavno pitanje je bilo da li će igra ići u tom smeru ili ipak zadržati svoj šmek. Kako je vreme promicalo, tako su naša pitanja dobijala odgovore a sve se svodilo na to da Rainbow SIx hoće da ostane veran svojim korenima sa dodatkom novotarija i ideja drugih igara.

Na prvu loptu, to možda zvuči malo nategnuto, ali je zaista iznenađenje kako to Rainbow Six radi kada uhvatite joypad u ruke. Da bi ste osetili sve čari multiplayera i igranja protiv drugih igrača, preporučljivo je da odigrate prvo tutorial ili ono što bi se moglo nazvati single player komponentom igre. Tu će vas vaši nadređeni provozati kroz desetak misija koje će vam podobro objasniti većinu mehanika u samoj igri i kako da ih koristite. Na vama je dalje da ih kombinujete i time stvorite prednost na terenu te uspešno obavite misiju. Iskreno, ovaj deo je poprilično dosadan, ali verujte, bitno je da se prođe da posle ne biste sve to učili na poguban način.

Kada ste to otaljal, vreme je da se ubacite u pravu borbu i tu shvatite zašto je Rainbow Six: Siege jedno od prijatnijih online šutera u ovoj godini (pored igre Splatoon). Naime ceo koncept je zanovan na tradicionalnoj premisi: specijalci vs teroristi i akcentom na borbi u zatvorenom prostoru. Broj igrača je 5 vs 5, što dodatno insistira na usklađenom i timskom radu saigrača jer ukoliko ste desinhronizovani, odnos snaga se olako prepravi u 5 vs 1.

Tu dolazimo do ključne razlike koje Rainbow Six: Siege razlikuje od ovogodišnje ponude šutera –  taktiziranje i postavljanje strategije pre nego što tajmer dođe do nule. U zavisnosti od klase koju izaberete, a u timu može biti samo po jedan predstavnik neke klase (nema duplikata), vi kujete najbolji plan da otežate upad specijalaca ili brzo savladate teroriste. Ovde je sve na vama i vašim saborcima da najbolje iskoristite ono što imate od sposobnosti i beskrajno kombinujete moguće scenarije. Uvek se pokaže da bolje pripremljen tim pobeđuje. Ukoliko mislite da ćete Call of Duty ili Battlefield stilom nešto uraditi, varate se. Taktika, opreznost i pre svega lukavost odnose pobedu. Naravno, dobar refleks i precizan nišan su bitni, ali ako dobro odigrate prve poteze, možete postići odlične rezultate. Naizmeničnost u igranju različitih uloga podiže dinamiku i želju “za još jednom partijom”.

Dobro parče gejmpleja se zasniva na mehanici da je dosta toga od ambijenta uništivo, te da ništa nije 100% siguran zaklon. Ovo otvara čitav niz izazova i inovativnosti kog igrača kako da ovo iskoristi u svoju prednost. Zaklon vam može biti spas ali isto tako i mrtvački sanduk, sve zavisno kako ste se u odnosu na njega postavili. Pri tome, ključnim prostorijama se može prići iz nekoliko pravaca i nikada niste sigurni odakle će se neko zasigurno pojaviti niti možete biti sigurni da vas neko negde ne čeka u zasedi.

U trenutku kada smo igru probali bilo je dovoljno igrača za živopisan i takmičarski multiplayer. Ovo napominjem jer je izgleda igra prodata u vrlo malom broju primeraka što uvek dovodi do pitanja koliko će joj online život biti dug. Sa jedne strane bi nam bilo žao da se to desi jer igra donosi nešto novo na sto modernih šutera a sa druge, nije i dalje jasno kako je neko mogao doneti odluku da igru izda u trenutku kada istovremeno izlaze Call of Duty i Star Wars: Battlefront, dok im tek sveži Destiny: The Taken King i Halo 5 dišu za vratom. Da se igra pojavila u septembru, pa čak i početkom oktobra, imala bi šanse da se zaleti i dobije veću bazu online igrača.

Za potrebe teksta igru je ustupio