Sherlock Holmes: Devil’s Daughter

Krimi romani Agate Kristi i Artura Konana Dojla su bile inspiracija za generacije mladih naraštaja, daleko pre „Borbe prestola“ i „Harija Potera“. Heroji našeg detinjstva bili su briljanti intelektualci i to je oblikovalo našu viziju sveta, gde su uvek trijumfovali logika i pravda nad mrežom intriga i spletki koje kriju mračne ljudske priče, zločine iz strasti ili hladnokrvnih interesa.

Devil’s Daughter je osma igra u avanturističkom serijalu koji je započeo 2002. godine sa „Misterijom Mumije“. Serijal je postigao komercijalan uspeh i dugovečnost u terminima očekivanja posrnulog žanra avantura, prevalivši dug put od ukočene point and click avanture iz prvog lica do skoro punokrvne open world akcione avanture. Kao džentlmen koga je strefila kriza srednjih godina, novi Šerlok pokušava da se dodvori mlađoj publici, ali i dalje nije Robert Dauni Džunior. Ovo i nije čudno jer je lik u seriajalu do sada baziran na znatno konzervativnijoj interpretaciji Šerloka čuvenog britanskog glumca Džeremi Breta. Imate mogućnost i da prilagodite izgled Šerloka iz sopstvene mašte, ali u razumnim granicama.

Prvi put u serijalu, moguće je slobodno kretanje na mapi u stilu Assasins Creed-a. Sada već vremešni Unreal 3 engine obogaćen je dodatnim efektima, pre svega realističnim senkama i osvetljenjem. Ne treba očekivati raskošno igralište u GTA stilu, jer je radijus kretanja dosta ograničen sa nevidljivim zidovima. Bez obzira na to, industrijski London deluje živahno a otvorenost sveta doprinosi osećaju imerzije, uspešno dočaravajuči klasne razlike vremenskog perioda. Nedostatak vertikalne sinhronizacije sprečava „Đavolju ćerku“ da izgleda zaista odlično za svoj skroman poligonalni budžet, uzrokujući neprijatan screen tearing. Čini se i da framerate varira ispod ciljanih 30fps, a zamerke možemo da uputimo i pomalo beživotnim facijalnim animacijama.

Igra je podeljena na ukupno pet poglavlja i varijetet lokacija, te sa oko 20 sati potrebnih za prelazak pružiće vam više nego dovoljno detektivskih izazova. Slučajeve rešavate najpre kroz istraživanje okoline u potrazi za dokazima, a objekti od interesa su lako uočljivi zbog promene kursora: lov na piksele u avanturama ovog tipa je, hvala bogovima, stvar prošlosti. U određenim slučajevima potrebno je da neki događaj učini predmet upotrebljivim: na primer, tek otkrivanjem mračnog tavana dobijate mogućnost da uzmete sveću sa noćnog stola u inventar I upotrebite je na adekvatnom mestu.

Kroz mnogobrojne dijaloge i inspekciju neverbalnih znakova otkrivate dodatne detalje o karakterima. Šerlok će koristiti svoje skoro natprirodne detektivske sposobnosti i oko sokolovo, uočavajući najsitnije detalje na licu i odeći osumnjičenih. Praktično ne postoji mogućnost da vam nešto promakne jer nemate ograničeno vreme a promenom kursora naglašava se na šta je potrebno da obratite pažnju. Zaista je šteta što igra nije omogućila veću slobodu i samostalnost jer vas praktično navodi na tragove. Možda i najbitniji segment igre je „drvo dedukcije“ predstavljeno u vidu neuronske mreže u Šerlokovoj glavi, koje vam omogućava da povezujete tragove i izvodite ispravne dedukcije (ali oprezno, jer možete da izvedete i pogrešne zaključke).

Osumnjičene možete da pratite, prisluškujete i analizirate iz bezbedne udaljenosti, unajmljujete pomoć dece koje će za sitan novac pentrati kroz dimnjake i činiti razne akrobacije bez rizika od kompromotivanja našeg glavnog detektiva. Akcione sekvence tu su da razbiju monotoniju intelektualnih izazova, ali su se autori malo zaneli pa su iste najčešće predugačke i repetativne, a zbog krute mehanike jedva ćete čekati da se završe. Mini-igre su veoma brojne i svode se na balansiranje levim i desnim analogom, pravovremeno sakrivanje u zaklon, obijanje brava uz pomoć stetoskopa i tome slično. Otkrivanjem tragova pojaviće se nove lokacije na mapi kojima možete da pristupite putem fast travel opcije. Igra vas tada stavlja u kočiju i dozvoljava da pregledate svoj dnevnik, kontemplirate nad slučajem i povezujete tragove , kako ne bi pojeli sopstveni cilindar usled predugih učitavanja. Šerlokov stan u 221B ulici Bejker ima ulogu svojevrsnog hub-a u gde možete da se preoblačite, analizirate dokaze i predate ih psuTobiju da ih pronjuška.

Gotovo smo sigurni da ovo nije kraj Šerlokovih avantura. Ukrajincima bi preporučili da se manu ćorava posla i drže proverene formule, ili da zaposle nekoga sa većim iskustvom u izradi akcionih avantura. Uz nekoliko trikova i bolji marketing, sigurni smo da uspeh neće izostati jer je osnovni narativni kostur igre kvalitetan. Evidentan je i nedostatak vizuelnog poliranja razvojnog tima Frogwares. Da su malo prepisivali od svoje istočnoevropske„braće“ poljaka, gde bi im bio kraj.

Za potrebe teksta igru je ustupio