Star Ocean 5: Integrity and Faithlessness

Grandiozna arhitektura, široka prostranstva, epski sukob koji protagoniste šiba sa jednog kraja sveta na drugi, horde neprijatelja, razvijen borbeni sistem – sve ovo su stvari koje krase novu instalaciju u Star Ocean serijalu, a opet, konačni proizvod ne uspeva da zadivi. Još gore od toga, utisak koji ostavlja nakon duže konzumacije je priliko gorak, a razloga za to je, nažalost, mnogo.

Priča igre prati mladog Fidela, sina poznatog generala, koji je u okviru vojske stacioniran u malom obalskom gradu i zadužen za njegovu odbranu. Nakon nekoliko talasa napada bandita kojima se Fidel i njegova ekipa odupru, mladi mačevalac reši da krene na dalek put kako bi od kralja zatražio pojačanja neophodna za dalju odbranu grada. U ovom poduhvatu će mu se, naravno, pridružiti i Miki, njegova drugarica iz detinjstva. Već nakon ovog uvoda lako se nazire put od jedne do druge klišeizirane tačke, a stvari postaju još “zanimljivije” nakon što ovaj duo u jednom od opštih mesta kroz koja prođu naleti na Reliu, devojčicu bez sećanja i emocija – koju, gle čuda, traži čitava garnitura negativaca. Naš hrabri junak, vođen čašću, rešava da nema te sile koja će ga sprečiti da se Relia ponovo nađe sa svojom porodicom, te se suprotstavlja silama koje će ga na kraju uvući u masivan konflikt između dve nacije.

Istina, fabula je vrlo jednostavna, i to ne mora uvek nužno biti loše. No, ono što predstavlja problem u ovom slučaju je lenja i plitka karakterizacija koja dovodi do toga da vam likovi deluju kao jednodimenzionalne skice koje je neko po najgorem JRPG šablonu ubacio pred vas. Voice-acting nikako ne pomaže, barem ne u engleskoj verziji (doduše, većina JRPG-a zvuči bolje kada je audio na japanskom, baš kao i anime).

Istini za volju, sistem borbe i nije toliko loš u svojoj zamisli, iako u nekom trenutku postaje prilično dosadan i svede samog sebe na ponavljanje istih komandi iznova i iznova. Naime, u toku borbe u svakom trenutku na raspolaganju imate tri opcije: jak udarac, brz udarac, blok. Ova tri tipa akcija funkcionišu na kamen-papir-makaze principu – blok zaustavlja brze udarce, jak udarac probija blok, a brz udarac može preseći jak. Pored toga, na raspolaganju vam je i izvesna količina magijskih i specijalnih sposobnosti koje pojačavaju taktički aspekt igre, ali opet gube svaki smisao u masivnim bitkama gde ćete samo stajati sa strane i dolivati ulje na vatru koju zakuvava vaših šest saputnika.

Još jedan masivan problem koji Integrity & Faithlessness nosi sa sobom jeste gomila backtrackinga. Prilično sam siguran da ovoliko lutanja napred-nazad po kroz iste dugačke međumesne lokacije nisam iskusio još od mučne sesije igranja prvog Witcher-a. Ovo posle nekog vremena postaje toliko naporno da je jedino što ćete želeti da uradite jednostavan izlaz iz igre, i izlaz igre iz vašeg života.

Na kraju, tužno je što moramo priznati da je novi nastavak Star Ocean franšize manje-više potpuni promašaj. Ova ambiciozna space opera je mnogo htela, mnogo započela, ali praktično ni na jednom planu nije ispunila svoja stremljenja. Osim ako niste baš baš zakleti ljubitelj ovog univerzuma, najtoplije vam preporučujemo da ovu igru zaobiđete. Zbog sebe.

Za potrebe teksta igru je ustupio