Destiny 2 – Curse of Osiris

Jedan korak napred, jedan korak nazad

E, moj Bandži, ja bih tako voleo da mogu svima da pokažem ovaj Destiny i da mogu zaista i jednostavno da im objasnim zašto ga igram. Ovako moram da se služim kreativnim frazama poput „lep je osećaj kad pucaš“ i „priča je…dobra je“. Nikako da se taj paket složi kako valja u startu i izgleda da ćemo čekati još koju ekspanziju za dvojku, kao što je u jedinici bio The Taken King, koja igri daje izgled koji je možda trebalo da ima od početka.

Neću reći da ovaj DLC nije vredan pažnje, jer, s jedne strane, donosi dovoljno toga da opravda svoju cenu, a s druge, ako ste zagriženi Destiny fan verovatno ćete ga nabaviti bez obzira šta ovde bilo napisano. Pa da krenemo u ovaj Sizifov posao, ispočetka.

Ako ste pratili grimoire kartice iz prve igre (rekao bih vas šestoro, ali mislim da sam tu šalu iskoristio u prošloj recenziji), prisetićete se moćnog i misterioznog warlock-a po imenu Osiris. U glavnoj kampanji ovog DLC-a spasavaćete ga iz vrlo zanimljive…kompjuterske simulacije koja je istovremeno kapija za putovanje kroz vreme i stalno menja svoj izgled i raspored prostorija…prikladno nazvane Infinite Forest. Ne bih da kvarim dešavanja, priča ima iste prednosti i mane kao i do sada, odlično zamišljena, ali traljavo izvedena, jer nema uzbuđenja. Sve se dešava redom, nigde preokreta, nigde peripetije. A mogla bi takva spejs-opera od ovog da se napravi, to je strašno! Sve pohvale dizajnerima vizualija, jer su ponovo pokazali da su za pola koplja ispred svih ostalih u Bandžiju. Merkur i pogotovo Beskrajna šuma vrhunski su prikazi onog što ova igra najbolje radi, a to je dizajn i izgled nivoa. Lepo je, mnogo je lepo! Čak i na konzolama, ovim vulgaris. PC je posebna priča.

Merkur, osim što je novo područje odigravanja glavne priče, postaje i nova zona, a Infinite Forest postaje deo Osirisovih sporednih misija. Što se tiče ovog drugog, ideja stalnog generisanja izgleda nivoa se čini kao rešenje za izbegavanje ponavljanja, ali kao i uvek to baš i nije jer su šabloni prisutni, a ljudski um obožava da ih prepoznaje. S druge strane, morate pokrenuti Adventure misije da biste ušli u Šumu, a to ne možete kad god vam se ćefne, već kad je dostupno. Ograničenja gde ih nije baš trebalo biti.

Ekspanzija ne dodaje nove veštine za vašeg lika, ali vaš power level raste an 335, što znači da možete da grajndate do mile volje, a zli jezici će reći da je to i omiljena aktivnost prosečnog Destiny fana. Veće promene, kao što su Masterwork oružja, biće dostupne u ažuriranju koje se očekuje 12. decembra. Promena u PvP-u baš i nema, ako ne računate da su svi prešli na lasersku pušku Prometheus Lens i mečevi više nisu nimalo zanimljivi jer je to skoro pa one-shot kill. Čeka se nerf, kao i uvek.

Dakle, šta reći o novom DLC-u? Još uvek to nije to. Možda bi bilo bolje da je Bandži sačekao i ponudio više sadržaja odjednom, a ne terao ljude da čekaju na ažuriranja koja tek dolaze. S druge strane, end game već pati od dosade i verovatno je ovo pokušaj da se održi zainteresiranost kod ljudi dok se nešto konkretnije ne ponudi. Živi bili – pa videli.

Do tada…lep je osećaj kad pucaš na Merkuru.

Za potrebe teksta igru je ustupio