Lost Sphear

Tokyo RPG Factory je zaista kompanija verna svom imenu. Nakon relativno uspešnog naslova I am Setsuna iz 2016, stiže nam Lost Sphear, još jedan pogled unatrag ka zlatnom dobu JRPG-a. Nažalost, developeri su se malo previše zagledali u prošlost i nisu baš mnogo toga novog doneli u ovaj žanr.

Možda jedini pravi novitet, a i ponajbolji segment igre jeste sistem borbe. Tamo gde je Setsuna imala klasičan ATB sistem poznat iz bilo kojeg starijeg Final Fantasy, Chrono ili Suikoden nastavka, Lost Sphear ima zabavan i aktivan sistem u kojem likovi imaju i opciju da se kreću po bojnom polju. Raspored je standardan, čeka se da se napuni linija aktivnosti da bi određeni lik došao na red, nakon čega možete u dva klika napasti najbližeg neprijatelja, ali i pomeriti se gde god želite. Ne samo to, u zavisnosti od toga koliko uspešno se namestite, možete napasti više neprijatelja odjednom. Likovi koji napadaju izdaleka su uvek u prilici da gađaju više od jednog neprijatelja i ovaj način borbe je iznenađujuće zabavan!

Nažalost, isto se ne može reći za svet koji su izgradili u ovom naslovu. Naravno, prepoznaćete mnoge „već viđene“ elemente iz „starih, dobrih“ JRPG igara, ali ovakav način računanja na nostalgiju je možda ipak prevaziđen u ovom trenutku. U ovom trenutku praktično sve Final Fantasy igre su već dostupne na Steam-u i modernim konzolama, a cela armija fanova vredno izbacuje naslove pomoću RPG Maker alata već deceniju i po. I sam Tokyo RPG Factory je već sa Setsunom uradio dosta na tom polju. Možda je vreme da se krene dalje, u neku novu renesansu, gde bi se manje gledalo unazad, a više unapred?

Zaplet je već viđen, i za razliku od prethodnika, koji je imao dosta ozbilju priču i originalniji početak, ovde ćete odmah biti „mala ekipa iz sela što odjednom kreće u velike avanture“. Odmah će vas prihvatiti kraljevska vojska jer ste jedini koji mogu da pomognu, blabla. Suvi standard svakog neinspirisanog pisca fanfiction-a. Znaćete skoro pa odmah ko je dobar, ko nije, kao i ko će vas prevariti. Ovo nije nužno loše, ako je to baš ono što želite. Ima nešto smirujuće u praćenju priče čiji svaki korak ste već toliko puta čuli, samo sa drugim imenima i lokacijama. Ali ipak deluje kao da se developer jednostavno – nije potrudio.

S tehničke strane, PC verzija izgleda solidno i radi lepo. Ne očekujte da će vaš GTX 1080 Ti biti naročito namučen, ali za sve one koji čekaju da Bitcoin tržište propadne, ovo će sasvim lepo raditi verovatno na svemu mlađem od 2011. Na momente to znači i jednostavnu grafiku, ali za igru koja želi da vrati osećaj igara od pre deceniju-dve, to stvarno nije problem. Ono što jeste problem jeste podrška za gamepad koja na PC-u baš nije najbolja, kao i čudan nedostatak nekih rezolucija u meniju.

Bilo kako bilo, ako tražite nešto novo, a staro, i ljubitelj ste JRPG-a, nemate baš previše izbora. Final Fantasy serijal je odavno otišao u nekom drugom smeru, a drugi veliki igrači iz davnina su daleko od aktivnih. Lost Sphear možda nije klasik novog doba, ali je mešavina svega što ste voleli. Nekada je to sasvim dovoljno. Sedi, dobar tri.

Za potrebe teksta igru je ustupio