Fe

Vrlo jasno se sećam trenutka kada sam po prvi put video trejler za Fe. Talas sveopšte slatkoće mačkolisičastog junaka me je zapljusnuo i odvukao u duboke “moram ovo igrati” vode. No, da li je igra ispunila očekivanja? I da i ne.

Premisa na kojoj se Fe bazira je jednostavna i nadasve dopadljiva. Trči i skakući po šumi, pevaj sa ostalim životinjama, spasi ekosistem od zlih ćutljivih dvonožnih stvorenja. Reklo bi se da iza svega toga stoji metafora sakrivena u maniru jednog stokilaša iza bandere. U tom pogledu, ceo narativ je i ispričan neverbalnim putem, te će vam se kompletna fabula ove igre reći sama, kroz čisto vizuelni storytelling. Grafički jezik je stoga ovde posebno akcentovan, visoko saturisanim bojama (pretežno u ljubičasto/narandžastim tonovima), kao i vrlo stilizovanim iako low-poly modelima. Bez sumnje, Fe izgleda lepo. Međutim, to nije grm u kome se zec strašljivo krije.

Dakle, imamo vrlo simpatično izgledajuću (i zvučeću) igru, sa prilično dobrom porukom i pristojnom mehanikom. Lutajući kroz hektare šume, komuniciraćete sa njenim stanovnicima kroz pesmu. Fe će skupljati drugare pevanjem čiju jačinu kontrolišete jačinom pritiska R2 tastera, dok se pesme ne usaglase. Skupljaćete kristale koji vam otključavaju nove sposobnosti za ovo slatko stvorenjce (počevši od pentranja po drveću), tražiti mame vaših drugara i rešavati kvestove kako bi vas one naučile jezicima za komunikaciju sa cvećem – i sve ovo krijući se od velikih zlokobnih tihih bipedalnih stvorova koji stanovnike šume zatvaraju u čaurolike zatvore. Sve u svemu, sasvim solidne platforming/puzzle ideje. Gde je onda problem? Vrlo brzo, Fe počinje da gubi svoj simpatični sjaj i postaje samo skup mehanika. Sve što radite postaje naporno i naposletku dosadno. Poruka i narativ nestaju zatrpani ponekad frustrirajućim problemima i neretko trapavim kontrolama, kako protagoniste tako i kamere. Sve ovo dovodi do neizbežnog momenta u kome odustajete od igre jer je oduševljenje svetom i pričom zamrlo ispod osećaja da ste primorani da ponavljate iste naporne stvari do besvesti.

Iako Fe u suštini nije loša igra, nažalost, uspela je da uđe u pojas umereno mlakih naslova. To je, sve u svemu, izuzetna šteta jer u njoj ima divnih ideja i fantastičnih momenata koji su je mogli učiniti odličnom, samo da je sveukupni prosek bio na malo višem nivou.

Za potrebe teksta igru je ustupio