Fear Effect Sedna

Mnogo godina nakon gašenja izdavačke kuće Kronos Digital Entertainment, prvobitnih tvoraca Fear Effect-a, francuski indie tim Sunshee rešio je da oživi tematiku. Uz podršku vlasnika Fear Effect franšize Square Enix-a, stiže nam predugo očekivani nastavak, u prilično neočekivanoj formi.

Radnja FE Sedna  se direktno nastavlja na događaje iz prethodna dva dela igre. Naši unikatni protagonisti Hana, Rain, Glas i Deke su i dalje zajedno u svom kulturnom plaćeničko-lopovskom zanatu. Ovoga puta, cilj je ukrasti određenu statuetu od kineskog ambasadora, ali kao što to uvek biva u Fear Effect-u, relativno jednostavne stvari skreću u mračniju i paranormalnu stranu.

Atmosfera igre ne zaostaje u odnosu na prethodnike, uz pregršt jeftine komedije i seksualnih konotacija na kilo. Veza Hane i Rain je mogla biti bolje iskorišćena i kreativnije razvijena (ne viđamo baš često lezbejske kontakte u video igrama). Nažalost, sve je ostalo zaglavljeno u izveštačenoj fazi flerta, tako da se  FE Sedna ne može pohvaliti baš vrhunskim prikazom osetljive teme istopolnih odnosa u video igrama.

Radnja igre postaje izuzetno interesantna nakon što stvari krenu natprirodnim tokom. Naša vesela družina odlazi na Grenland, gde otkrivaju mračnu zaveru povezanu sa stvorenjima iz inuitske (eskimske) mitologije, za koje se kasnije ispostavlja da nisu samo mitološka, već poprilično stvarna. Mitološki aspekt radnje je zanimljiv, iako urađen pomalo plitko i na nivou jeftinih stripova. Ali, kada se oljušti kora, unutra nam se prikazuje pristojna priča, sa dosta zapleta, preokreta i izbora koji se nude igraču.

Na grafičkom planu, igra nema ništa specijalno da pokaže. Originalne FE igre su koristile u svoje vreme inovativni Cell-shading rendering. FE Sedna je podbacila na pokušaju unapređenja ovog grafičkog prikaza. Video scene izgledaju ukočeno i izveštačeno, a izometrijske animacije unutar same igre su jednako dosadne i jednolične. Zvuk i muzika takođe ne doprinose boljem opštem utisku.

FE Sedna je smeštena u fiksno izometrijsko grafičko okruženje. U zavisnosti od nivoa, igrač ima mogućnost kontole četiri lika. Svaki od njih je sposoban da puca, izbegava napade, sakriva iza zaklona ili koristi specijalan set veština.

Žanr igre možemo nazvati taktičko-akcionim, ali bez previše složenosti. U svakom trenutku možete koristiti tzv. taktički mod koji pauzira igru i omogućava zadavanje komandi likovima. Ova funkcija se pokazala kao totalni promašaj. Nivoi u FE Sedna su, bogzna zašto, obavijeni ‘fog of war’ efektom koji čini svaki pokušaj taktičkog planiranja nemogućim. Protivnike, s druge strane, ne interesuje nikakva ‘igra mačke i miša’ – ako vas primete, napadaju vas u grupama. Ipak, sve ovo ne treba da vas odvrati od igre. Glavni elementi gameplay-a FE Sedna nisu toliko loši – pucanje, kotrljanje i pomalo šunjanja, vrlo zabavno u arkadnom smislu. Iz tog razloga igru ne treba vrednovati iz taktičko-strateškog ugla.

Svaki od likova poseduje, da ga tako nazovemo, strahomer (fear meter). Kada se susretnete sa posebno opasnim protivnikom ili budete pogođeni, nivo straha raste. Pojačava se šteta koju nanosite protivniku, kao i šteta koju primaju vaši likovi. Strah smanjujete korišćenjem prve pomoći. Ovde se stvara nedoumica: da li iskoristiti prvu pomoć (ima je u izobilju) ili iskoristiti povišen nivo straha radi nanošenja više štete protivnicima. Ipak, u gotovo svim situacijama je najbolje iskoristiti prvu pomoć, nego povećan strah, jer se u protivnom borba može vrlo brzo (i vrlo često) završiti pogibijom vašeg lika.

Kao jednu od pozitivnih karakteristika igre možemo pomenuti raznovrstan i atraktivan dizajn nivoa. Izviđačka misija tokom večernje zabave (uz piće), zavrzlame oko bekstva iz prostorije, kao i istraživanje tripoznih zabiti inuitskog podzemnog sveta, samo su deo unikatne izvedbe nivoa.

Uprkos svemu, FE Sedna ima mnogo više mrlja na tapetu, nego blistavih momenata. Pretraga ekrana u potrazi za tragovima je otežana zbog odmaknutog ugla posmatranja. Glavonje su urađene kreativno, ali borbe sa njima su zamorne jer traju predugo. Igra obiluje oštroumnim glavolomkama i zagonetkama, čiji utisak kvari nemilosrdno kažnjavanje igrača (trenutna smrt lika) u slučaju neuspelog odgonetanja. Nimalo nije zabavno gledati po n-ti put krvavi Game Over ekran, samo zato što ste pritisnuli pogrešno dugme.

Zaključak

FE Sedna nam pokazuje kako utisak kreativnog ostvarenja može da pokvari loša tehnička izvedba. Igra je u mnogim situacijama zabavna i interesantna, ali ti momenti ne mogu da ublaže utisak loše oživljenog nastavka, traljave mehanike, i mestimično vrljavog dizajna nivoa. Ako ste uporni, možete je odigrati, iako FE Sedna nije baš dostojan naslednik stare franšize.

Za potrebe teksta igru je ustupio