A Way Out

U središtu A Way Out-a je dualistički princip. U igri su dva čoveka. Igraju je dva igrača (isključivo). Odaje utisak dve igre u jednoj. Istovremeno je istraživačko-narativna i akciona avantura. Možemo je kratko opisati kao mačizmom nabijenu ludoriju koje se iz petnih žila trudi da dosegne emocionalnu dubinu. Možemo je posmatrati i kao igru i film istovremeno. Jako, jako dugačak film, ispresecan zagonetkama i izazovima. A Way Out nije samo parče virtuelne zabave, već i pravo pravcato umetničko delo.

Igrajući sa kolegom, na momente smo obojica bili kompletno stopljeni sa dvojicom protagonista i uživljeni u njihove zajedničke sudbine. S druge strane, tokom dugačkih video isečaka između radnje, nismo toliko bili u virtuelnom svetu, pa je bilo vremena da se provere sms-ovi ili napravi koji sendvič.

Kao što naslov nagoveštava, radnja se odigrava u zatvoru (bajbok, ćorka, prdekana…). Protagonisti su Vinsent i Leo, partneri u nameštenom zločinu koji ulažu nadljudski napor da se izbave iz svog utamničenog stanja i osvete se gangsteru koji im je vrlo lepo smestio. Da bi sve to postigli, moraju maksimalno da sarađuju. Tu su pregovori sa čuvarskim osobljem, pokrivanje radnih smena, uvidi u smene straže, osmatranje zidova i slabih tačaka zatvorskog kompleksa i još mnogo toga. Da napetost bude veća, mnoge od tih aktivnosti moraju imati precizan tajming, inače im se sve obija o glavu. Na primer, Vinsent je tu da osmatra u potrazi za eventualnom stražarskom patrolom, dok Leo za to vreme buši tunel iza klonje u ćeliji.

Ekran je dinamički podeljen po vertikali, svaki od igrača ima mogućnost da posmatra bitne momente u okruženju svog partnera-sapatnika ili da se fokusira na bitne zajedničke stavke. Radnja se odigrava tokom 1970tih, laganim građenjem priče kroz bombastične akcione scene i mirnije deonice bogate dijalozima i istraživačkim aktivnostima.

A Way Out delimično podseća na niskobudžetnu varijantu Uncharted-a, sa vožnjom, šunjanjem i borbom kao glavnom okosnicom. U drugim okolnostima je poput visokobudžetne narativne avanture, simulatora pešačenja i istraživanja. Igra stvara maestralan osećaj napetosti i adrenalinskog ugođaja, pogotovo u situacijama bežanije. Ali neke od sekvenci nisu toliko dobre, jurcanje autom i pucnjava odaju utisak već viđenog. Određeni video isečci su suvišni, nekima nedostaju detalji koje viđamo u visokobudžetnim ostvarenjima, a i sami zatvorski čuvari se ponekad ponašaju blesavo tupavo. Iako se u narativnim sekvencama igračima nudi mogućnost izbora, to često nema uticaja na kasnija dešavanja, jer se kasnije sve završi sa linearnim tokom radnje.

Reč-dve o našim junacima. Vinsent je dopadljivi mrgud sa ironičnim smislom za humor i pregrštom korisnih veština, dok je Leo bombastični rmpalija mekane duše i vedrog duha. Dvojica saveznika nam kroz dobru filmsku dinamiku lagano otkrivaju svoje tajne, sve do samog kraja. Ako je ovako posmatramo, igra podseća na Life Is Strange, samo što ovde umesto dve sudbinom vezane tinejdžerke imamo dvojicu robijaša. Tehnička izvedba (facijalne ekspresije i emocionalni govor tela) zaista podseća na gorepomenutu igru. Nažalost, u poređenju sa srednjoškolskom avanturom, A Way Out ne uspeva da ostavi toliko dubok utisak, zbog relativno površno razvijenih učesnika radnje .

Zaključak

Šta reći na kraju za ovu neuobičajenu avanturu? Leo i Vinsent će vas definitivno privući uzbuđenjima i iskušenjima bežanije iz ćorke. Igrajući njihove uloge, maksimalno ćete se uživeti u njih, iako će nekada faliti detalja i sitnica za kompletan i grandiozan utisak.