Octahedron

Činjenica koja me je poprilično zabavljala tokom igranja jeste ta da je Octahedron istovremeno i atipičan platformer i bukvalni predstavnik tog žanra. Atipičan pre svega zbog toga što je gameplay prošaran raznim twistovima kakve do sada nisam video u okviru ove grupe igra – a bukvalno platformer zato što vam igra dozvoljava da pravite svoje platforme. [Muk u publici, jedna osoba glasno kašlje.] Nakon što smo ovaj loš fazon pregurali, vreme je da se okrenemo ozbiljnom pregledu igre.

Priznaću odmah, nisam se naigrao previše platformera u vremenu nakon što su Mega Drive i SNES prestali da budu suvereni vladari gejmerskog sveta. A naročito nisam imao prilike da se upuštam u retro-platforming avanture kao što je ova. Stoga sam i samom testiranju igre pristupio uz mnogo skepse, ne očekujući da će mi se ikako dopasti. Međutim, nakon pređena prva 2-3 nivoa, osećaj zaraze je počeo da tinja u stomaku, samo da bi se nakon nekog vremena razbuktao u pravi požar.

Šta je Octahedron? Među ljubiteljima tabletop RPG-a, ovaj oblik je poznat i kao d8, a u ovoj igri predstavlja delove osmostranog geometrijskog tela koje ćete skupljati po nivoima. Zašto? Ne znam. Zato što su razbacani okolo a neki crv u glavi će vam reći da morate da ih pokupite, kao i sve ostalo što na ekranu vidite? U tom pogledu, videćete svega i svačega. Octahedron kroz retro-pixel grafiku koristi vrlo interesantnu neonsku paletu boja koja se perfektno uklapa u elektro-synth-wave saundtrek, i polako vas bombarduje sa sve više i i više šljaštećeg sadržaja. Ovo, nažalost, u nekim kasnijim nivoima biva i pomalo previše, ali srećom takve instance su retke. Elem, nakon započinjanja svakog nivoa, cilj će vam biti da se popnete gore (da, ovo je vertikalni platformer), i usput skupite što više cvetića i delova pomenutog oktahedrona. Kroz sve ovo ćete se pomagati platformom koju možete da prizovete out of thin air i koja će se materijalizovati odmah ispod vaših nogu. U većini nivoa, zapravo, moći ćete da prizovete dve platforme, što će omogućiti nešto nalik na double-jump mehaniku savladavanja visinskih prepreka. Pored toga, prizivanje podloge će se često pokazati kao ključno u odbrani od skakutavih neprijatelja, lasera, ili kao alat za uništavanje. Sve ovo su mehanike koje će vam igra sama suptilno natuknuti, a i sve imaju smisla.

O igri kao što je Octahedron nema potrebe govoriti previše jer većinu stvari kaže sama. Ukoliko volite platformere (bilo kakve), pixel-art, ili synthwave, dobra je šansa da će vam se ovaj naslov svideti. Meni, recimo, jeste – iako to nikako nisam očekivao. Definitivno joj vredi dati šansu, te to učinite, a ja ću da nastavim da skakućem kroz neonske pejzaže.

Za potrebe teksta igru je ustupio