Forgotton Anne

Forgotton Anne je, bez ikakve sumnje, igra koja je prišla najbliže filmovima iz Ghibli studija. Ni No Kuni je divna stvar, ali ova igra je zgrabila klasičnu Miyazaki-jevsku atmosferu bolje od bilo čega što nije direktan produkt ovog velikana istočne animacije. I upravo ta atmosfera je ono što održava celu igru “na vodi”, uprkos njenim nevelikim ali uočljivim manama.

First things first, da kažemo par reči o osnovama. Forgotton Anne vas stavlja u ulogu Anne, devojke koja je Enforcer u svetu nazvanom Forgotten Lands a koji je nastanjen zaboravljenim stvarima iz našeg sveta (ako ste se ikada pitali gde vam nestanu čarape nakon pranja, ovo je odgovor). Anne i Master Bonku su jedina dva ljudska bića u gradu koji je vrlo industrijalizovan, i rade na stvaranju Etarskog mosta, koji će njih dvoje i sve Forgotlinge odvesti nazad u svet iz kog su potekli. Naravno, stvari nisu tako jednostavne, pa ćete već od prvih minuta shvatiti da je u igri i pobunjenička fakcija koja pokušava da, iz nepoznatih razloga, osujeti te planove. Kako igra odmiče, sukob između suprotstavljenih strana dobija sve veću dubinu, te će i odluke koje ćete morati da donesete biti sve teže i teže, dok će vas igra konstantno podsećati da su ishodi vaših postupaka mogli biti i drugačiji. Kao TellTalle igre, samo zapravo dobro.

Ako iz prethodnog pasusa nije bilo potpuno jasno, narativ u Forgotton Anne je apsolutno najjači adut igre. Ako su vam dragi Studio Ghibli ili filmovi Makoto Shinkai-ja, ovo će vam se sigurno svideti, kako pričom, tako i izgledom. Samo jedan pogled na ekran dovoljan je da vam kaže da su animatori ove igre očigledno radili i na naslovima koje ste gledali bez kontrolera u ruci. Ipak, uprkos odličnom estetskom dojmu, animacije su jedna od slabijih tačaka, ali samo kada ih povežete sa mehanikom igre. Naime, Forgotton Anne se u dobrom delu vremena igra kao lagani platformer, sa puzzle i adventure elementima, ali su kontrole pomalo neintuitivne i neke stvari (kao što je skok iz trka) nikada neće biti jednostavne za izvesti. Ne u smislu da su teške već su komande i animacije takve da nikada nećete to raditi sa lakoćom kao u nekom čistokrvnom platformeru. Zagonetke nikada nisu preteške, iako postaju sve komplikovanije kako igra odmiče. Većina njih se svodi na manipulaciju anime, mistične energije koja napaja svet u kome živite i koju ćete uz pomoć zgodne napravice na ruci protagonistkinje pretakati iz jednog kontejnera u drugi na taj način otvarajući sebi prolaze i svakojake druge blockere.

Iako će vam se, kao i meni, u par navrata desiti da pomislite “ovo bi bilo bolje da je samo crtać”, nakon nekog vremena razmišljanja, shvatio sam da to nije baš ispravno. Uprkos tromoj mehanici, interaktivnost između igrača i sveta u trenucima kada ispituje sumnjivce u baru koji drži jedan zaboravljeni frižider, ili u razgovorima sa nadrndanim plišanim medom sa cigarom u ustima je ono što igru čini zaista dobrim iskustvom koje vam zaista daje da utičete na dešavanja u Zaboravljenom svetu. Teško je govoriti o problemima koji će se pred vas postaviti bez previše spojlovanja zanimljivih momenata priče, tako da se nećemo previše baviti time – osim što ću vam naglasiti još jednom da nijedna odluka neće biti laka i da svaka dilema i sukob dolaze iz potpuno validnih uglova.

Kad se sve sabere i oduzme, Forgotton Anne je jedno nadasve simpatično iskustvo. Ukoliko želite laganu vožnju sa vrlo lepom pričom, bez mnogo očekivanja po pitanju samog gameplay-a onda kontroler u ruke, opustite se i uživajte.

Za potrebe teksta igru je ustupio