Adventure Time: Pirates of the Enchiridion

Adventure Time je, ako do sada ne znate, jedna od najšašavijih, ali i najtoplijih i najlepših crtanih priča koje su nastale sa ove strane Y2K. Isprva naizgled samo kolekcija blesavih i šarenih avantura dečaka Fina i magičnog psa Džejka u magičnoj zemlji Ooo nastanjenoj živim hodajućim slatkišima, čarobnjacima, raznoraznim princezama i čudovištima, serija je s vremenom stekla dubinu kakvu ćete retko naći u nečemu što se i dalje smatra dečijim programom. Nažalost, kao što to često biva, kvalitet igara nastalih na temelju ovih priča obrnuto je srazmeran originalu. Nakon serija naslova za handheld konzole i mobilne uređaje od kojih nijedan nije baš plenio kvalitetom, prošle godine smo dobili najavu za open-world RPG “Pirates of the Enchiridion” smešten u ovom magičnom svetu, i po prvi put stvari su izgledale kao da bi mogle ispasti okej. Kao da bi mogle biti više – mathematical, čak.

DISCLAIMER: Autor je dugogodišnji ljubitelj Adventure Time serijala, i ovaj tekst predstavlja njegovo *vrlo* subjektivno mišljenje, čega je i sam svestan.

Zvuk ukulelea prosipa dobro poznate akorde uvodne špice i grabim kontroler, spreman da zaplovim kroz vrlo daleke zemlje. Uvodna in-engine cell shaded animacija prikazuje jedno neobično mirno veče na krovu kuće na drvetu, gde Fin, Džejk i BMO odlaze na spavanje pod vedrim nebom, da bi se ujutro zatekli u sred novoformiranog mora. Uzgred, BMO je nestao. Brže bolje, naša dva heroja iz čamca prelaze u brodić zvani Jeff (ovo ime je pobedilo na konkursu koji je studio Outright Games održao) i kreću put Ledenog kraljevstva kako bi ispitali šta je dežurni krivac, Ice King, uradio ovog puta.

Narativ Pirates of the Enchiridion ispričan je u manje-više klasičnom Adventure Time maniru. Skačući iz jednog u drugi kvest (čitaj: iz vatre u bazen sa ajkulama), Finn&Jake će se dobacivati klasično dobro-lošim fazonima karakterističnim za samu seriju (takođe, svi glumci iz originala su dali svoje glasove likovima i ovde). Hronološki, igra je manje-više smeštena u poslednju sezonu i period u kome se svi glavni konci privode kraju. Svi likovi koje ćete sresti su već dobro poznati publici i predstavljeni potpuno u skladu sa svojim karakterima, a kvestovi su (iako uglavnom fetch tipa) kontekstualno zabavni jer je uvek interesantno čuti šta neprijatelji i NPC-evi imaju da kažu.

Sama mehanika je vrlo neinventivna. PotE vam u pogledu gameplay mehanizama neće doneti bukvalno ništa novo, niti išta odlično. Od trenutka kada preuzmete kontrolu nad Jeffom, igra postaje velika vodena open-world mapa sa par inicijalno zaključanih lokacija. Ipak, za razliku od Witchera, TES serijala ili Ubisoft igara, ovde nije načičkana beskonačnim POI ikonama jer sadržaja nema ni približno toliko. Pored glavnog kvesta, igra će vam ponuditi još 5-6 opcionih koje, kao i sve ostalo, vredi odraditi baš zbog zabavnih dijaloga. Kada sa Jeffa siđete na kopno, naći ćete se na jednoj od nekoliko ostrvskih mapa na kojima ćete razbijati objekte kako biste dobili dosh, valutu kojom ćete kupovati skillove i iteme koji će vam olakšavati borbe. S druge strane, borbe su odrađene u klasičnom poteznom retro JRPG maniru. Svaki od četvoro likova koje možete voditi u družini ima na raspolaganju obične i specijalne napade, iteme i neke unikatne sposobnosti. Specijalni napadi troše power koji je zajednički za sve likove i povećava se iz poteza u potez, ili korišćenjem itema. Kako je uobičajeno za ovakav tip borbe, najbolji rezultati se dobijaju korišćenjem elementalnih napada na koje su neprijatelji najosetljiviji, uz povremenu primenu dodatnih buff/debuff sistema. Bitke nisu užasno teške ali ponekad znaju biti izazovne, taman dovoljno da ceo sistem održe zanimljivim, naročito nakon što se družina kompletira. Pored toga, Fin i Džejk će s vremena na vreme izvršiti detektivski “informativni razgovor” iliti Interrogation Time gde ćete kroz kombinaciju ruleta i good cop / bad cop pristupa pokušavati da od sporednih likova izvučete informacije o tome koje napravio haos u kome se svet nalazi. Ovaj mehanizam, iako daje nekoliko vrlo zanimljivih scena, ima momenata u kome je jako frustrirajuć i može vas dovesti do ludila ako ste (kao neki) rešeni da ostvarite najbolje rezultati. ‘Nough said.

Audio/vizuelno, Pirati izgledaju baš kako treba. Cell shading je sasvim adekvatna zamena za ručno crtani pristup, iako nije savršen, i solidno uspeva da uhvati duh crtaća kroz oblike i boje likova i okruženja. Kao što sam već napomenuo, voice acting je radila originalna ekipa te cela igra ima autentičan šmek bez kog bi verovatno bila neupotrebljiva.

Konačni sud o AT:PotE je teško dati bez vrlo subjektivnog pogleda na stvari očima ozbiljnog ljubitelja originalnog materijala. Igra sama po sebi zaista nije ništa posebno, neće vam pružiti ništa novo (osim priče) i nijednom svojom mehanikom vas neće oduševiti. Ipak, ako volite seriju, dobra je šansa da ćete se, kao i ja, zalepiti za ekran i bez problema utrošiti desetak sati da prokrstarite novonastalim arhipelagom i obrnete svaki kamen i krofnu dok ne vidite šta su sve zanimljivo autori razbacali okolo za vas. S druge strane, ako ne volite Adventure Time, najverovatnije vam neće ni pasti na pamet da ovu igru instalirate i pokrenete. Ako ste, kao ja, u onoj prvoj grupi, i nestrpljivo (i sa setom) čekate finale serije, dajte i igri šansu.

Za potrebe teksta igru je ustupio