PES 2019

Stvorivši Pro Evolution Soccer 2019, Konami se konačno oslobodio teške dužnosti izdavanja PES naslova koji su morali biti usklađeni sa hardverskim sposobnostima starijih generacija konzola. PES 2019 izgleda kao novi početak Konamijeve fudbalske serije. Grafika je dobila preko potrebno unapređenje, zajedno sa akcijom na terenu, koja je generalno poboljšana i rafinisana.

Iako PES 2019 na prvu loptu jako podseća na svog prethodnika iz 2018, nakon nekoliko odigranih mečeva primećuje se da je to samo prvobitni utisak. U obilju promena, možemo spomenuti dinamiku pasova, koji su u PES-u 2019 vrlo lepo i precizno animirani. Igrači će znati da asistiraju kada je potrebno, dajući vam veći osećaj kontrole u datoj situaciji na terenu. Pokreti igrača se gotovo trenutno poklapaju sa pritiskom tastera, što fudbalskoj akciji daje preko potrebnu fludnost i dinamiku. PES 2019 mehanika pasova je toliko dobro razvijena, pa će nam nekada igranje pukog dodavanja lopte između saigrača biti zabavno. Fizika lopte je prepakovana, lopta se kreće po terenu kao da je živa, opisuje polukrug u vazduhu sa velikom dozom nepredvidivosti ili klizi sa ruku golmana.

Igrači inteligentnije reaguju i znaju da trče tamo gde je potrebno. Guraju i bore se za loptu mnogo realističnije, aktivnije i interesantnije. Izvođenje finti, step-overa i drugih veštih poteza je intuitivno mapirano za levu i desnu palicu džojpeda. Veliki uticaj na specijalne poteze ima individualnost igrača. Kao kad Lionel Mesi prebacuje loptu prego noge odbrane, koristeći svoj nizak centar oslonca da ih obiđe, pre nego što levicom zavitla loptu u donji kraj mreže. Ili kad se neko poput Paula Pogbe probija sredinom terena, tražeći prazan prostor i održavajući posed lopte zahvaljujući svojoj snazi. Unapređeni su rad i animacije golmana, koji sada uspevaju da vrhovima prstiju atraktivno skrenu loptu nameračenu da se zabije u rašlje gola.

Ipak, nije sve obojeno veselim bojama. Kao i prethodnici, PES 2019 ima problematičnih detalja. Sudije su totalno neujednačene. U jednom meču mogu biti lenji kao ćuskije, a u drugom prestrogi. Prezentacije igrača pre meča su nekako bezukusne. Uprkos tome što je grafika poboljšana, sa novim teksturama publike, trave, pririodnim osvetljenjem i senkama, ipak ne uspeva da da popravi loš utisak korisničkog interfejsa. Tu su i dosadni ponavljajući dijalozi komentatora Pitera Drurija i Džima Beglina, koje je srećom, lako ućutkati isključivanjem u meniju. Timovi koji su oficijelni PES partneri imaju poseban tretman, kao npr. Liverpul. Igrajući kao domaći na Enfild Roudu, čućete oduševljenu publiku kako iz sveg glasa peva “You’ll never walk alone”. S druge strane, ekipe koje nisu zvanično povezane sa Konamijevim PES-om dobijaju rinfuzno pakovanje publike koja čantra slaborazumljive navijačke pesme. Master Liga nije pretrpela skoro nimalo promena. Međunarodni Kup Šampiona počinje kao revijalno nadmetanje, sa blago dorađenim delovima transfer pregovora, dajući vam više fleksibinosti po pitanju plata i ugovora igrača. Uprkos svemu, AI logika transfera nije mnogo bistrija nego ranije.

Zaključak

Dok god EA nastavlja sa izdavanjem FIFA naslova i drži monopol na oficijelne licence igrača i klubova, PES će pokušavati da ih prati, nadajući se nekakvom čudu, dok klubove naziva imenima poput London FC, PM Black White ili Berkshire Blues protiv Yorkshire Orange. Nekim igračima su licence i stvarni nazivi bitni za pravi doživljaj fudbala, dok drugima baš i nisu. Srećom, PES 2019 nastavlja tradiciju svojih prethodnika, pružajući ljubiteljima virtuelnog fudbala više nego zabavno i izazovno igračko iskutvo, pogotovo u nadmetanju sa prijateljima, bez obzira na boju dresa ili ime kluba.

Za potrebe teksta, igru je ustupio