Life Is Strange 2

Pomalo neočekivano, Dontnod Entertainment je doživeo velik uspeh sa prvom sezonom igre Life is Strange. Ova epizodna avantura pratila je doživljaje tinejdžerki sa nadnaravnim moćima u naizgled idiličnom pomorskom gradiću u Oregonu u kojem se tokom igranja otkrivaju mračne tajne. Ipak, oni kojima se igra svidela, nisu mogli da prestanu da pričaju o njoj kad god su imali priliku i određeni kultni status je stvoren. Nakon kratke pauze u zanimljivom, ali pomalo nedorađenom RPG-u Vampyr, Dontnod se vratio u Life is Strange svet. I to kako.

U prvoj epizodi pratimo Šona i Danijela Dijaza, koji žive u predgrađu Sijetla sa ocem Estebanom. Dečaci su prva generacija rođena u SAD-u, a otac je imigrant. Tu već vidimo potencijalne naznake dešavanja, jer igra počinje u oktobru 2016. u jeku prethodne predsedničke kampanje. Nakon sukoba sa komšijom koji polazi po zlu na više načina (ne bih da spojlujem za one koji planiraju da igraju), Šon i Dijaz se nalaze sami, pešice, na putu u nepoznato. Ili bar u Meksiko.

Dijalozi su ponovo hit or miss, meni lično deluju jako prirodno za tinejdžere, ljudi su se dosta žalili na to u prošloj sezoni, ali to je opet lični ukus. Ono što je bitno je divno prikazan odnos između dva brata, malog sanjara devetogodišnjeg Danijela i 16-godišnjeg Šona koji pokušava da ga zaštiti na sve načine od grubog sveta koji ih okružuje. Do kraja epizode ćete praktično srasti sa njima u želji da i vi njima pomognete – koliko to možete – najboljim izborima i odlukama tokom igre.

Life is Strange 2 se, gle čuda, igra vrlo slično prvoj igri, birate šta će Šon da kaže ljudima, pri čemu su neke od tih situacija ključne i imaće posledice ili vrlo brzo ili nekada kasnije u igri. S druge strane, nadnaravni elementi su tek ovlaš prisutni u prvoj epizodi i biće vrlo zanimljivo videti šta autori smeraju dalje. Budući da su klinci „na putu ka Meksiku“ od kojeg ih dele hiljade kilometara, bukvalno bilo šta može da se dogodi.

Usput ćete sresti likove koji žele da pomognu, ali još više onih koji će vas omalovažavati ili biti neprijateljski raspoloženi. Odlično je urađena atmosfera izgubljenosti, onog osećaja koji je retko ko od nas imao priliku da iskusi, nepoželjnosti u nepoznatom kraju. Što bi Džim Morison rekao: People are strange, when you’re a stranger. I zato je još više naglašena toplota ljudskosti kad vam neko pomogne.

Zaključak

Namerno sam se trudio da ništa ne spojlujem u recenziji prve epizode. Najbitnije je da znate: ako ste voleli prvi Life is Strange, ne bi trebalo da imate problema da zavolite i ovaj (prisutno je i nekoliko omaža prvoj sezoni, biće vam drago da čujete).

I da, Šon ima sveščicu u kojoj crta stvari i predivna je, kao što je i Max imala u prvoj sezoni. Hella cute!

Za potrebe teksta, igru je ustupio