Just Cause 4

Rico Rodriguez izgleda nikako ne uspeva da uhvati slobodan dan u svom agentskom životu jer diktatori po egzotičnim ostrvima niču poput pečurki nakon kiše. Tako je i sada na ostrvu Solis. Još jedan bitan protivnik Riku u njegovim poduhvatima su i ekstremni vremenski uslovi. Mada, uz par akrobacija, vremenska nepogoda može biti vaš saveznik.

Priča nije preterano duboka, nije je realno toliko i važna. Imate diktatora koji eksploatiše ostrvsko stanovništvo uz pomoć privatnog high-tech militantnog obezbeđenja. Cela igra ima blagi futuristički začin kako bi dala Riku mogućnost da koristi graple, wingsuit i padobran kad god mu se prothe.

Ovo su inače i osnovni alati za brzo i efikasno putovanje kroz prelep ostrvski pejzaž do sledeće misije. Takođe je to sjajan način, da se iz okršaja u kom vidite da ćete izgubiti živu glavu, jednostavno izvučete, prisaberete i vratite da dokrajčite napasnike. Igra je neverovatno darežljiva na ovom planu, a u prvih sat i po vremena nisam nijednom zaginuo, što dosta govori o tome koliko vam Just Cause 4 oprašta neprecizno sletanje ili kačenje za neki objekat. Jednom kada se na to naviknete, onda se lepo fokusirate na tamanjenje protivnika jer je to realno jedina opasnost koja vam može direktno nauditi.

Za eleminaciju protivnika imate podosta oružja i trikova na raspolaganju, mada razbacani burići sa benzinom pomažu u ovom zadatku. Arsenal je poprilično maštovit a uvek možete pokupiti drugo oružje i nastaviti sa destrukcijom. Naravno, uništavanje se visoko ceni, pa tako svaki put kada nauditi nekretninama i pokretninama lokalnog diktatora vi dobijate dodatne poene i sredstva.

Sve što zaradite koristite za unapređenje delova teritorije koju polako oslobađate od vlasti diktatora. Regrutujete nove članove za vašu borbu i oni polako pomeraju liniju fronta dok se je jednog dana celo ostrvo ne oslobodi. Ovaj deo sam najviše mrzeo da radim jer je boravak u meniju veoma naporan, nepregledan i krut. Jednostavno, kao da je developerima ovo bila poslednja stvar na pameti kad su sastavljali igru. Nekako, meniji i mape iz Xbox 360 dana su bili lepši i funkcionalniji u odnosu na Just Cause 4 pristup.

Rekoh da je ostrvo na kom se igra odvija prelepo, što i jeste dok se nalazite iznad prašuma, reka i planina ali onog trenutka kada ste blizu tla ili na njemu, lepota brzo uvene pod težinom muljavih tekstura, predimenzioniranih objekata (niko me neće ubediti da je plastična flaša za mineralnu vodu od 1.5L iste veličine kao i Rikova noga) i low-poly objekata i geometrije. Dva-tri puta sam proveravao da li sam negde promašio opciju za HD verziju igre jer sam je testirao na Xbox One X a igra je navodno “Xbox One X Enhanced”. Verovatno su developeri zamišljali da se igra najviše dešava u vazduhu, vožnji i borbi gde ove stvari realno i ne primećujete, ali zato kada imati razgovor sa NPC ili delove kada nešto šetate, onda prizor nije nimalo lep. U stvari, veći su problem loši detalji koje štrče, te kvare ceo utisak.

Kada se setim premise koju nam je doneo prvi Just Cause 4 trejler i ovoga što je do sada odigrano, javlja se onaj gorki osećaj “da to nije baš tako” a možda je najgore što ima dosta potencijala da bude to što su nam prvobitno pokazali. Iskreno se nadam da će sledeći Just Cause biti kompletnjii paket, posebno na tehničkom nivou. Za sada, svi ljubitelji besomučne akrobatske akcije mogu svoju dozu destrukcije naći u Just Cause 4.

Za potrebe teksta igru je ustupio