Code Vein

Šta se dobija kada se jedan Dark Souls spin-off smesti u post-apokaliptično okruženje, sa sve super našminkanim anime vampirima? Odgovor je Code Vein, nova open-world RPG akcija iz trećeg lica, u izdanju Bandai Namco Studija, svojevrstan žanrovski nastavak njihovog uspešnog i popularnog God Eater serijala.

Code Vein je prvobitno bila planirana za septembar 2018, ali je iz ko zna kojih razloga izlazak odložen za čitavih godinu dana. Mogli bi u prvi mah pretpostaviti da je tih godinu dana veoma kreativno iskorišćeno za razvoj jednog velikog blokbaster naslova, ali je na ekranu sve to malko drugačije. Samu igru započinjemo sa složenim sistemom kreiranja likova, sa nebrojenim mogućnostima stvaranja našeg anime avatara po želji. Od boje i vrste kose, šminke, odeće, obuće, krzna, repova i ko zna čega još – spisak je interesantan i predugačak. Ovde jedino fali opcija da kreiramo muške ili ženske delove tela po izboru, što malo kvari utisak ovog odlično zamišljenog kreatora likova.

Naši protagonisti, tj. Revenanti su vampirski humanoidi inficirani nekakvim parazitima koji im daju neverovatne moći. Kao i svim fiktivnim vampirima, potrebna im je krv da bi preživeli. Pronalaze je na posebnim izvorima zvanim Bloodsprings. U suprotnom, mogu da se transformišu u divlja i nekontrolisana Lost stvorenja koja su zapravo nekadašnji Revenanti koji su odbacili svaku trunku ljudskosti i postali monstrumi. Kao što sve uvek ima svoju cenu, tako i moći Revenanata nisu besplatne, već dolaze sa dozom amnezije. Izgubljena sećanja o našim likovima se vraćaju sakupljanjem Vestiges kristala krvi koji su raštrkani po Code Vein svetu.

Sam gameplay, odnosno borba je direktno modelovana po uzoru na Dark Souls. Ubijanjem neprijatelja se kao nagrada dobija, da je nazovemo: ‘magla’ (haze) ili nekakva magična energija. Ovo je valuta čijim trošenjem napredujemo kroz nivoe. Kao i u Dark Soulsu, gubljenjem života u borbi, gubimo i teško zarađenu maglu. 🙂 Kao nepoželjne karakteristike igre možemo navesti repetitivnost i ukalupljenost, jer sve zapravo svodi na tumaranja mapom, sakupljanja ključeva, otvaranja vrata, borbi sa čudovištima i bosovima. Onako kako bi izgledao jedan sasvim običan ‘dungeon crawler’.

Pored vizuelnog definisanja Code Vein lika po želji, na raspolaganju nam je i specijaliziranje našeg protagoniste na osnovu RPG klase. U ovom slučaju, svaka klasa (Mage, Ranger, Berserker i druge) ima svoje jedinstvene Blood Codes. Da bi se dobio određeni Blood Code, treba sakupljati već pomenute Vestiges kristale. Blood kodovi likovima daju specijalne sposobnosti (Gifts), kao i pasivne i aktivne moći. Primera radi, jedan Blood Code nam može omogućiti teleportaciju i ispaljivanje ledenica na neprijatelje, dok nam drugi mogu dati razne oblike štitova i veština za pariranje udaraca protivnika.

Code Vein poseduje i multiplayer mod, što svakako može olakšati situaciju kod težih borbi, pogotovo sa bosovima. Doduše, čini nam se da to malo ubija igrivost i kvari magiju. Pogotovo kod zahtevnih boss fajtova, jer tu onda ne postoji neki veliki izazov niti satisfakcija nakon uspešno završene ljute borbe na koju smo utrošili vreme i živce.