Life is Strange: True Colors
Life is Strange serijal se od svog nastanka vrteo oko života mladih osoba i njihovog nošenja sa traumama života. U True Colors imamo dosta dramatičnu situaciju po tom pitanju. Naš protagonista, Alex Chen, kroz čitavu igru je fokusirana na prerađivanje kako sopstvenih, tako i osećanja ljudi oko nje. U prethodnim igrama smo imali moći poput telekineze, putovanja kroz vreme, čitanja misli, a sada posedujemo veštinu proživljavanja i apsorbovanja tuđih emocija. Alex praktično ima moć da po izboru oslobađa ljude od tereta besa, tuge, anksioznosti… Kada neko ispoljava jake emocije, Alex to bukvalno vidi u formi obojene svetlosti (aure) koja isijava iz te osobe. Možemo da se pretvaramo pred drugima, ali teške boje ne možemo da sakrijemo.
Empatske moći našeg protagoniste su se razvile još tokom njenih mlađih dana, dok je bila u hraniteljskoj porodici i pojačale se nakon ličnog traumatičnog događaja. Alex je od svog brata po imenu Gabe, koga nije videla osam godina, dobila poziv da se preseli kod njega u rudarski gradić američkog srednjeg Zapada, Haven Springs u državi Kolorado. Nažalost, Alexina sreća i uzbuđenje povodom susreta sa bratom su bili kratkog veka. Tokom odlaska u divljinu sa nekolicinom prijatelja, Gabe gine u tragičnoj nesreći. Alex ubrzo shvata da stvari oko pogibije njenog brata nisu baš čiste, pa stoga kreće u otkrivanje tajni naizgled idiličnog Haven Springsa i njegovih stanovnika.
Life is Strange igre definitivno vole okruženja živopisnih i zabačenih američkih naseobina. Haven Springs se ovde odlično uklopio, sa grafičkim šmekom poput lepe poštanske razglednice. Zapravo, True Colors je vizuelno najbogatiji LiS naslov do sada. Deck Nine tim je uspeo da napravi zaista prelep i detaljan svet koji nas jednostavno rečeno mami u istraživanje do krajnjih granica.
Gameplay u True Colors je zadržao klasičnu Life is Strange formu. Interakcijom sa predmetima (fotografije, flajeri, novinski članci…) sakupljamo informacije o likovima i istoriji Haven Springsa, usput otkrivajući detalje života našeg američko-azijskog protagoniste. Isto tako, Alex može da oseti energije ljudi na predmetima sa kojima su povezani i tako sazna nešto više o tim osobama. Na primer, dodirivanje šolje za kafu može otkriti da neko pati od stresa na poslu, ili držanje telefona može da pokaže uznemirenost njegovog vlasnika po pitanju poziva od nepoželjne osobe.
Dramatika je nešto u čemu Life is Strange nikada nije oskudevao. Zloslutni natpis ‘this action will have consequences’ je sam po sebi bio dovoljan da nam malo prevrne stomak. U True Colors nekako nismo imali takav osećaj. Posledice značajnih odluka se vide samo na kraju igre, što je previše vremena za čekanje rezultata našeg dobrog ili lošeg izbora. Iako su tu naši bliski prijatelji, simpatična bubnjarka i DJ Steph(anie) Gingrich i zgodni rendžer nacionalnog parka Ryan Lucan na koje možemo dosta da utičemo svojim postupcma, generalno gledano, nećemo imati previše izbora koji će biti od značaja za naše međuljudske odnose. Lep detalj u igri (za LGBT zajednicu) je Alexino biseksualno opredeljenje, tako da može da bude u vezi bilo sa Ryanom ili sa Steph.
Zaključak
True Colors, prva Life Is Strange igra objavljena u kompletnom paketu se bez problema može okarakterisati kao veliki uspeh Deck Nine tima i Square Enixa. Odbacivanje epizodnog formata je bio odličan potez, spasivši nas dosadnog čekanja i zaboravljanja detalja iz prethodnih epizoda. Priča i likovi su uverljivo i dobro osmišljeni, uz odličnu glasovnu glumačku podlogu i soundtrack. Ima malo predvidivih elemenata u zapletu i pomenutih manjkavosti u vezi mogućnosti izbora, ali to ne kvari opšti odličan utisak do sada vizuelno najlepše Life Is Strange igre.
Za potrebe teksta, igru je ustupio
