Dying Light 2: Stay Human
Dugo očekivani nastavak poznate survival horror parkour igre (ovo bi se moglo okarakterisati kao zaseban žanr) stiže nakon celih sedam godina čekanja (zastoji i odlaganja su uobičajeni u današnje vreme). Za početak možemo odmah reći da Dying Light 2: Stay Human ne odstupa mnogo od oprobane formule koja je proslavila original.
Radnja u Dying Light 2 se odvija petnaest godina nakon zombi pandemije u prvoj igri. Naš protagonista Aiden je tzv. Pilgrim, jedan od nekoliko neustrašivih pripadnika ljudske vrste dovoljno hrabar da se uhvati u koštac sa opasnostima koje vrebaju van sigurnosti gradskih zidina. U potrazi za svojom sestrom po imenu Mia, Aiden kreće put grada Villedora. Usput pronalazi pristupni ključ GRE (Global Relief Effort), vlasništvo stare paravojne-paramedicinske organizacije, koji je od suštinske važnosti za pristup mnogobrojnim sadržajima u igri.
Došavši u grad, Aiden za dlaku izbegava egzekuciju, jer je zaražen zombi virusom i nema biomarker narukvicu (nadamo se da slične ‘nove’ mere neće biti uvedene i za aktuelnu Covid-19 pandemiju). Kao i u originalnom Dying Light, u nastavku takođe imamo upečatljivu stavku smene dana i noći. Po starom undead scenariju zombiji (AKA The Infected) spavaju danju, a noću izlaze da prave haos na ulicama Villedora (može se reći, klasična vikend žurka). Tako da je Aidenu najbezbednije da koristi svoje karakterstične parkour veštine za kretanje po krovovima Villedora nakon zalaska sunca.
Brzo se stiče uvid da je Dying Light 2: Stay Human jedna kompleksna RPG igra maskirana u puki zombi naslov. Na raspolaganju nam je sijaset različitih i međusobno povezanih sistema za poboljšavanje sposobnosti. Primera radi, sakupljanjem tzv. Inhibitora, Aiden može da unapredi svoje health i stamina statistike. Isto tako, kompletiranjem story misija, sporednih misija i raznih ’random’ aktivnosti širom Villedora dobijamo nagradne XP poene koje možemo da utrošimo na nove borbene i/ili parkour veštine.
RPG iskustvu odlično doprinosi razgranata priča sa mogućnostima donošenja ključnih odluka. Od istih će zavisiti to da li ćemo biti u dobrim ili lošim odnosima sa likovima i frakcijama. Vizuelna komponenta igre je dobra (doduše, nije spektakularno dobra), uz konstatno menjanje gradskog okruženja u skladu sa trenutnom situacijom. Kada svemu tome dodamo obilje ’loot’ predmeta za pokupiti, pravljenje sirovina (lep detalj je health paket od meda, kamilice, lavande i smole), oružja, oklopa, kao i osvajanje trofeja u borbi, dobra RPG zabava uz vršenje masovnog zombicida je zagarantovana.
Kako je rečeno u zvaničnom opisu, nakon dvadesetak sati potrebnih za prelaženje glavne kampanje, neophodno je utrošiti još 500+ časova radi kompletiranja svega što postoji u Dying Light 2: Stay Human. Ova tvrdnja je u startu pokrenula žestoku internet raspravu u vezi njene istinitosti. Sa naše tačke gledišta, nismo u mogućnosti da ovo isprobamo, ali ako neka igra zaista može da drži pažnju toliko dugo, onda je to za svaku pohvalu.
Zaključak
Sa Dying Light 2: Stay Human projektom, Techland ekipa se potrudila da kreira najveći, ili barem najkompletniji “zombie apocalypse” naslov ikada. Možemo dugo razglabati, slagati se ili ne slagati u mišljenjima, ali jedno je jasno. Kombinacija razvijene RPG mehanike, vrhunske melee borbe, parkour kretanja, smene dana i noći koja utiče na gameplay, kao i dobre naracije je nešto jako lepo što se može videti u jednoj survival horor igri.
Za potrebe teksta, igru je ustupio:
