[Testirano na Playstation 5]
Jedanaest godina nakon prethodnog relapsa karpalnog tunela izazvanog besomučnim kliktanjem po demonima, jednu stvar mogu definitivno da potvrdim, a to je da Blizzard i dalje ume da napravi digitalno-interaktivnu varijantu onog smeđeg šećera od kog su se silni muzičari overavali u prošlom veku. Drugim rečima, da, ovo je sve što bi se dalo očekivati od jedne Diablo igre.
Once more, with feeling
Nakon što je treći deo sage o Gospodaru terora naizgled završio priču o Prime Evil ekipi i zlu koje se širi oko Tristrama i okolnih dobro poznatih lokacija, D4 nas seli na novo mesto, pedeset godina kasnije. Vi kao junak/inja nove priče se igrom slučaja nalazite u jednom od mesta u kojima je tajno aktivan kult Lilith, stvoriteljke Sanctuary (sveta u kome se Diablo igre odvijaju). Nakon što vas nahrane laticama njene krvi i time vam daju sposobnost da vidite fleševe koji će nam kao igračima dati bolji uvid u dešavanja iza kulisa haosa koji se ponovo širi svetom.
Priča kao takva je iznenađujuće interesantna i tokom četrdesetak sati kampanje me je prilično vukla da dalje jurim main quest i otkrivam šta će se dalje desiti. NPC kompanjoni koji će vam se priključiti tokom igranja su dosta lepo zaokruženi i mnogo više nalik na formirane likove od većine onih koje smo do sada sretali u ovom serijalu. Čak i vaša protagonist/kinja ima jači karakter nego ikada do sada, iako na njene odluke nikako nećete uticati – što je i jedna od mana. Lilith kao antagonistkinja je verovatno najbolji i najzanimljiviji negativac u sve četiri igre, i siguran sam da će većinu igrača (koji budu pratili kampanju) naterati da se zapitaju ko je zaista ovde negativac i koje je najmanje zlo u velikoj igri moći čiji smo mi deo. (Dublja analiza motivacije zla u Diablo IV uskoro.)
O zglobovima i iskrzanim dugmićima
Iako su gorepomenuti problemi sa zglobovima nešto što je naročito poznato nama koji se sećamo i igranja prvog dela sa drugarima iz odeljenja u računarskoj učionici osnovne škole kasnih devedesetih – D4 se zapravo savršeno dobro igra na kontroleru iz udobnosti kauča. Verujem da KB+M igrači neće imati nikakvih problema sa njihovim setapom jer kontrola nema previše i trebalo bi sve da budu lako dostupne jednim malim pokretom prsta. Konzolaši koji su igrali D3 u ovakvoj varijanti će se vrlo brzo navići na novi setap, a svakako će se i sa otvaranjem novih skilova proširiti lepeza za prilagođavanje komandi vašem stilu igre.
Sam gameplay je vrlo jednostavan – vi ste sami protiv hordi pakla, kultista, zveri i utvara. S tim što niste baš sami jer je D4 online only. To znači da ćete manje više stalno sretati druge igrače koji takođe trčkaju po mapi i vode svoje bitke, a nekada ćete im se i priključiti u rešavanju world eventova. Imate izbor od pet klasa: Barbarian, Necromancer, Sorcerer, Rogue i Druid. Barbarian je klasičan uništitelj koji nam je poznat još od vremena D2, fokusiran na snagu i arsenal od četiri seta oružja koja može da koristi. Necromancer funkcioniše kao summoner koji iz leševa blagopočivših protivnika izvlači svoje male lične armije nemrtvih koji će se uz vas boriti protiv hordi demona i babaroga. Sorcerer je gospodar elemenata i majstor eksploatacije protivničkih slabosti. Rogue je naslednica Demon Huntress / Amazon arhetipa i može funkcionisati i kao melee i kao ranged klasa sa jednakom ubojitošću. Na kraju, Druid je animalistički shapeshifter koji će svakom transformacijom steći nove snage i set sposobnosti koje će mu dati nadmoć nad neprijateljima. Svaka klasa pruža drugačije iskustvo, i unutar sebe sijaset mogućnosti za eksperimentisanje i prilagođavanje builda vašim ličnim afinitetima. Lično sam najviše vremena proveo igrajući kao Rogue koji neprestano leti po bojnom polju i seje melee štetu koja se s vremenom povećava i prati moje pokrete, što je činilo iskustvo vrlo dinamičnim i nikad dosadnim.
Kada jednom završite kampanju, otključaće vam se novi nivoi težine, novi izazovi, novi dungeoni i čitav sijaset endgame aktivnosti koje će vas odvesti do svakog ćoška ovog otvorenog sveta i testirati vaše pažljivo planirane buildove do krajnjih granica. Za igrače kojima je Diablo omiljeno igralište za minmaxing ovo će značiti još stotine sati zabave, a prilično je izvesno da će nas, pored sezona i sezonskih izazova, u nekoj budućnosti čekati i barem još jedna ekspanzija.
Zimske razglednice iz Kyovashada
Jedno je neosporno – Diablo IV apsolutno izgleda i zvuči kao Diablo igra. Blizzard je očigledno primio k znanju vrlo glasno negodovanje zbog toga što je treći deo estetski odudarao od gotske horor estetike prve dve igre, te su se definitivno odrekli vedrijeg cartoonish pristupa iz trojke i vratili u reon strave. Iako lično nisam imao problema sa vizuelnom prezentacijom prethodne igre, moram priznati da D4 izgleda apsolutno fantastično. Fractured Peaks, snežni predeo u kome ćete i početi igru, ima vrlo jak slovenski vajb, Scosglen podseća na maglovitu tmurnu škotsku zabit, Dry Steppes su potpuno novi zanimljiv ekosistem sa slanim barama i travnatim poljima, Kehjistan se vraća u igru sa svojim pustinjama, a Hawezar je močvarna oblast koja dosta podseća na Kurast iz D2. Za razliku od D3 koji je takođe bio kompetno 3D modelovan, D4 sada koristi taj aspekt da povremeno menja uglove perspektive i pokazuje nam ceo svet iz drugačijih uglova što mu daje nove dimenzije – i širinu i dubinu. Likovi su takođe dosta dobro dizajnirani, a i pokriveni pristojnom ekipom glasovnih glumaca. Muzika je fenomenalna, sa temama koje su i nostalgičan throwback na stare Diablo klasike, i potpuno nove melodije.
Poslednji čin?
Prilično je sigurno da osnovna verzija nije sve što ćemo videti od igre, a ni od samog Diabla. Ako ste voleli bilo koju od prethodnih igara u ovoj sagi, sva je šansa da ćete naći barem nešto što ćete voleti i u ovoj. Bilo da je to nastavak beskrajne istorije Eternal Conflicta ili bezumno beskonačno trebljenje beštija iz pakla, u ovome vas čeka od nekoliko desetina do nekoliko stotina sati dobre zabave koja možda neće upregnuti vaša kola za obradu fabule ali će svakako testirati vašu optimizaciju statova i napada. Barem do novog apdejta, novih neprijatelja i, možda, nekih novih klasa na rosteru.
Za potrebe teksta, igru je ustupio:
