NENAD

Igre

Kroz intenzivno ubeđivanje brata da po prvi put odigra Mass Effect trilogiju, i sam sam podlegao tome, te trenutno prolazim kroz svoj treći playthrough cele trilogije, s tim što po prvi put igram BroShepa. Iako nalazim da je glasovna gluma dosta slabija u odnosu na legendu Jennifer Hale, i dalje je odličan osećaj sa najdražom ekipom svemirskih budalica u svetu igara još jednom stati na crtu Reaperima. Takođe, nakon uspešno završenog Elden Ringa, povremeno prošaram igranje agrikulturnim aktivnostima u Stardew Valley, zarad detoksa od igračkog i svakodnevnog stresa.

Književnost

Ovo je bio produktivan mesec, tako da sam uspešno prošao kroz celu Pračetovu “Svetlost čudesnog” koju sam čitao dovoljno davno da bih je u potpunosti zaboravio i iznova se zabavio haotičnošću njegovih ranih radova. Takođe sam pročitao prve dve knjige LitRPG hita “Dungeon Crawler Carl” što je moj prvi susret sa ovom nišom, i o kome planiram da pišem detaljnije uskoro. Uz to, trenutno sam negde na trečini “Vremena prezira” koje čitam po prvi put i primećujem da Sapkovski zaista postaje malo bolji pisac kada pregurate prvih par knjiga o drugu Geraltu.

TV i film

U pripremama za drugu, obnovio sam prvu sezonu “Andora” i još uvek stojim čvrsto u uverenju da je u pitanju najbolja partizanska serija u Star Wars univerzumu, koji apsolutno nema pravo da bude ovoliko dobar. Pored toga, u toku je treća sezona “Wheel of Time” koja se za sada raspliće više nego solidno. Sa filmovima sam poslednjih par meseci malo slabije stajao, ali bih u svetlu ovogodišnje trke toplo preporučio dokumentarac “The Barkley Marathons: The Race That Eats Its Young” kao uvod u priču o verovatno najluđoj i najtežoj trail trci na svetu.

BOJAN

Igre

Mass Effect Trilogy (Legendary Edition)

“Dok gore vatre Palavena”, ulje na platnu.

U jednom trenutku neko u društvu je izgovorio magične reči “e, krenuo sam Mass Effect ispočetka” i bilo je jako zabavno gledati kako se zaraza širi. U roku od nekoliko dana jedno sedam ljudi iz bliže društvene okoline se ošepardilo, a bogami i ja sa njima. Keca sam toliko puta počeo u životu i uvek je tako predivan i šlampav da moram da se borim i sa igrom i sa sobom da ne odustanem, znajući da me čeka dvojka koja je takav jedan feelgood ride. ME3 nakon nje mu dođe mračan i težak, kakav i treba da bude jer su ulozi preveliki. Nisam ga još završio (prvi put ga igram u zadnjih 10 godina, tako da guštam polako), ali razlika između klot igre i ove pune verzije sa svim DLC-ovima je nebo i zemlja. Ovo je sada igretina i ostaje samo velika žalost što već više od decenije nemamo ništa da popuni rupu koju je u srcu ostavio Mass Effect…

Ne računam Andromedu, mada je tu najbolji fajt i najbolji mako, ali osim toga dođe kao neki…fanfiction. Da li ću je zaigrati čim završim ME3? Skoro sigurno! Osećam da je vreme za novi Hit ili šit.

Književnost

Čiča Gorio (Le Père Goriot, Honore de Balzac, 1835) 

Zašto ti je narandžasta omiljena boja?
-Zato što je ponekad tako crvena!

Neko, u silnim bespućima internetskog spama, spomenuo je Balzaka i ja sam bio u fazonu “hej, čitao sam ga iz lektire, zašto ne bih probao sada kad sam već omatorio” i mogu vam reći da je rani francuski realizam pravo osveženje nakon epske i naučne fantastike koju inače čitam. Na kraju krajeva, čitam da bih pobegao od stvarnosti, a Pariz prve polovine 19. veka je isto toliko udaljen od stvarnosti, kao i neka postapokalipsa ili pak Tolkinova srednja zemlja. Dve strane o tome šta je obukla gospođa Voker možda zvuče dosadno u teoriji, ali svi znamo da je egzekucija najbitnija.

A kad smo kod nje, zadovoljstvo je čitati dobar, stari prevod, koji je, po onome što sam uspeo da iskopam na vikipediji i šire, preveo Srbin, uredio Bošnjak, a zvuči ponajviše hrvatski, tako da ako volite naški, ovo je pravo lingvističko zadovoljstvo koje polako hasam, da potraje. One narandžasto-crvenkaste korice, “Svjetlost”, Sarajevo, naravno. 

TV i film

Conclave (2024)

“Ko će biti papa namesto pape”, sezona 267.

Čuli ste verovatno za ono kad biraju papu pa se neki dim pušta, crni, beli, svašta nešto. Ono što Konklava predivno radi je da vam sve te ceremonije misterioznog Vatikana približava u njihovoj, često, banalnosti, dok s druge strane svim tim premoćnim i “uzvišenim” kardinalima daje savršeno običnu glazuru ljudskosti i svih onih emotivnih, plemenitih ili sebičnih odluka između kojih i svako od nas često mora da bira.

Ponosni nosilac srpskog pasoša, Ralf Fajns, u nedostatku manje besmislene reči, briljira u glavnoj ulozi glavnog organizatora za izbor novog pape, nevoljnog, a ipak strastvenog u svom zadatku da obezbedi da se prava osoba nađe na vrhu najmoćnije crkvene organizacije. Praktično svi su odlični, Stenli Tuči, Džon Litgou, ali i talijanska podrška u vidu Serđa Kastelita i Izabele Roselini. Ipak, pobedu odnosi napeti scenario, taj konstantni sukob između ljudskog pokušaja da se bude iznad svega i posvećen bogu i veri, i stalnog neuspeha da se savlada svoja priroda.

Konklava je divna vožnja kroz vatikanske kanjone (i kanone!), ali je u pitanju i triler koji ne treba shvatati preozbiljno u nekom “ovo je sve istina i zaista je sve tako” fazonu. Pre svega je u pitanju zabava, koja ima i da postavi neka pitanja, a sam obrt na kraju će sigurno izazvati reakciju kod svakog gledaoca. Ne želim da ga spojlujem, naravno, samo da preporučim film. Ako volite muškarce u haljinama koji šapuću po hodnicima, ne tražite dalje!