Overwatch

Blizzardov track record je nepogrešiv u izdavanju megahitova. Pregrmeli su apokalipsu realtime strategija i okrenuli se novim žanrovima koje vole mladi, gde postavljaju standarde kvaliteta i uzrokuju demonske oblike zaposednutosti. Overwatch pozajmljuje elemente iz Team Fortress-a (klase) i MOBA žanra (sposobnosti heroja), ali je u osnovi timski šuter baziran na ciljevima koji kombinuje poznate elemente i rafinira ih do dijamantskog sjaja. “The world could always use more heroes”, veli Trejser, pre nego što ispari iz vidokruga.

Glavne zvezde Overwatcha su 21 heroj među kojima su i raznorazne heroine, humanoidne kreature i Omnici, samosvesne gvožđurije koje su se otrgle kontroli u pokušaju da osvoje svet. Sukobi se odvijaju između dva tima sa po šest heroja, na 12 predivno dizajniranih mapa (Holivud, Nepal, Egipat…) a u okviru jednog king of the hill i nekoliko asimetričnih modova gde se smenjuju uloge napadača i odbrane. Postoje i nedeljni Brawl events, koji vas ograničavaju u pravilima kao što je izbor samo određenih heroja. Svaki poseduje kombinaciju specijalnih moći i jednu super moć, a koje ih svrstavaju u neku od četiri konvencionalne klase: napadače, defanzivce, tenkove i podršku. Napadački heroji izgledaju kao pomahnitali manijaci gonjeni rojem pčela, odbrambeni heroji služe za kontrolisanje mase i zauzetih ciljeva, tipičan tenk heroj poseduje mnogo healtha i udara tako jako da trava više ne raste, uz mogućnost da koristi štitove, dok support klase stavljaju interes grupe iznad svega ostalog.

Izdvojićemo samo nekoliko nama najinteresantnijih heroja. Widowmaker je smrtonosni assasin sa seksi francuskim akcentom. Snajperisti su omraženi kao crna kuga u modernim first person shooterima, a prvi instinkt svakog novajlije u odabiru heroja je onaj koji izgleda kao da pruža nefer prednost, tako da je Widowmaker čest izbor u partijama nižih rankova. Bastion je robot koji voli prirodu (!), ima sposobnost da se transformiše u stacionirani turet ili tenk, a povrh svega može i da sam sebe popravlja. Dušu je dao za kontrolisanje uskih prostora u kojima može da izrešeta pola protivničkog tima a njegove double kill-ove gledaćete često nakon partije. Skakutava Trejser je zbog svog hit n’ run stila igre iritantna skoro kao njen britanski akcenat i dovešće vas do ludila pre nego što ispari sa jednim podeokom preostale energije. Kojeg god heroja da izaberete, zabava je zagarantovana i nećete se osećati kao zalutali na vlaškom vašaru.

Notifikacije na početku svake partije upozoravaju ako vaš tim nije dobro izbalansiran i nedostaju mu heroji određenog tipa, za šta sami igrači ne haju baš mnogo. U timovima dominiraju napadači i crowd control heroji koji igračima omogućavaju da sakupe više ubistava ponašajući se poput bande pijanih plaćenika. Razume se da onaj tim koji pokaže makar elementarni nivo saradnje i zdravog razuma ima daleko bolje šanse da trijumfuje na kraju partije, koje su podeljene u veoma napete runde. Valja istaći da se mečevi odvijaju uz skoro savršeni net kod, bez ikakvog laga. Diverzitet heroja u startu je impresivan i nema sumnje da će biti dodatno proširen ekspanzijama. Nije neobično što su multiplejer FPS-ovi krenuli u pravcu MOBA hibrida: standardni multiplejer shooteri u poređenju izgledaju kao evolutivni ćorsokak, pa čak i oni noviji bazirani na klasama i progresiji.

Uz mogućnost da promenite svog heroja nakon respawn-a kako bi se prilagodili trenutnoj situaciji i potrebama tima, Overwatch dobiva dodatnu taktičku dimenziju. Support i tenk klase ne zahtevaju posebno precizno nišanjenje pa je barijera za uživanje u igri relativno nisko postavljena. Ne morate da budete nindža sa džojopedom a sve je naizgled podredjeno kežual zabavi. Dublje slojeve mehanike i strategije počinjete da primećujete nakon što dobro naučite sposobnosti svih heroja, sve njihove primene i sinergije: dobar tenk tek u saradnji sa healer-om predstavlja noćnu moru za protivnički tim. Pre nego što uspete da izgovorite “D.Va” otvaraćete jednu po jednu konzervu energetskog pića fluoriscentno zelene boje dok razgovarate o kombo strategijama sa nekim likom na čistom koreanskom, a u mentalnom oblačiću zamišljate kupovinu povratne karte za e-olimpijadu… Žena, deca, posao i lična higijena zanemareni su tim redosledom, nekoliko godina posle Anno Overwatch.

Grafika, iako ne posebno kompleksna, vibrira paletom boja i odiše crtanolikom estetikom bliske budućnosti. U zavisnosti od gužve na ekranu, konzolne verzije dinamički prilagođavaju rezoluciju kako bi održale konstantnih 60 fps, što polako postaje standard u multiplejer konzolnim pucačinama. Orkestarska muzika u meniju zaslužuje ovacije, a zvučni dizajn je bez preterivanja polovina doživljaja. Blizzard je prvi put u Overwatchu implementirao i state of the art Dolby Atmos tehnologiju za renderovanje 3D zvuka na bazi neverovatno preciznih koordinata, a opciju možete da uključite u glavnom meniju PC verzije. Dolby egzotika nije podržana u verzijama za konzole, ali i obične slušalice rade posao, pomažuci vam da se orijentišete na bojnom polju kao slepi miš uz pomoć zvučnih inputa, izazivajući kod igrača pavljovljev refleks.

Overwatch ne poseduje single player kampanju, već se decidirano fokusira na multiplejer. Priznajemo da nismo fanovi ovakvog pristupa, ali je diskutabilno kakva vrsta kampanje bi u ovakvom tipu igre uopšte mogla da ima smisla. U poslednjem trenutku se odustalo i od free-to-play modela kakav je u upotrebi u Heartstone i Heroes of The Storm, što se ispostavilo kao kontroverzna odluka budući da bi mikrotransakcije trebalo da budu značajan izvor prihoda od igre, i samo je delimično opravdana bogatstvom out of the box sadržaja. Overwatch u verziji za konzole, kao i svaka druga multiplejer igra zahteva i aktivne Live odnosno Plus pretplate, a krasi ih i za 20$ viša maloprodajna cena u odnosu na PC verziju koja pored toga ima bolji zvuk i grafiku, kao i superiornu kontrolnu šemu.

Overwatch je izvandredno prihvaćen od strane kritike ali istinski parametar uspeha tek će biti kontantno visok broj igrača i gledalaca na Tviču, hajp koji neće splasnuti kao romantika nakon deset godina braka i prodajni rezultati. Ostaje da se vidi u kojoj meri će se sami igrači “primiti” na najnovije Blizzardovo čedo, jer je industrija zabave preplavljena morem slicnih sadržaja. Ne treba smetnuti s uma da je Blizzard pradeda kultnosti i arhiepiskop dugovečnosti, što im svakako povećava šanse za uspeh.

Za potrebe teksta igru je ustupio