The Witcher 3 – Wild Hunt: Blood & Wine

CD Projekt Red nastavlja da deli lekcije većini developera i izdavačkih kuća kada je u pitanju briga o svom intelektualnom vlasništvu. Godinu dana nakon izlaska igre, sada je tu druga ekspanzija, a sa njom i ažuriranje igre na verziju 1.20, što sa sobom donosi veliki broj sitnih izmena, od kojih je svaka dokaz da su zaista slušali svoju publiku. Geralt se vraća da još jednom, poslednji put, prošeta fascinantnim svetom u kojem boravi, i čini se da su se develepori zabavili koliko i igrači.

Blood & Wine smešten je na jugu Witcher sveta, u zemlji po imenu Toussaint, gde je duh viteštva vrlo živ i zdrav i dalje. To je sunčan, gotovo mediteranski kraj, sa čistim plavim nebom, vinogradima i stablima maslina posvuda, savršen za jednu od manje mračnih avantura određenog lovca na čudovišta. Nećemo posvetiti mnogo vremena samoj priči, koja nije preterano originalna, ali je izvedena sa guštom – užitak je čitati i slušati scenario, gledati kako se glumci dobro zabavljaju, a odvešće vas i na neka mesta koja niste očekivali. Prosto se oseti čvrsta ruka sada već iskusnih i samouverenih pisaca i dizajnera, a sam uvod u Toussaint je savršen primer kvalitetnog introa koja vas baca in medias res, pravo među stvari na koje su ponosni ljudi iz ovog područja: viteštvo i vino.

Količina truda i posvećenosti može da se oseti u svakom detalju, bilo da je u pitanju povratna informacija od igrača ili jednostavno ideja samih developera (kao recimo kada su njihovi zaposleni sami radili na unapređivanju odavno izašle igre, a promene će biti pravi blagoslov za sve koji su proveli više desetina sati u igri. Naizgled sitne izmene zaista pomažu iskustvu, a ponajviše novi izgled menija, sa dobrodošlom i jasnom podelom – ponajviše kada su u pitanju najkorišćenije stvari kao što su ulja za oružja, napici i bombe. Knjige se sada mogu pročitati dodirom na dugme čim ih pokupite, bez potrebe da ulazite u meni, što će mnogi znati itekako da cene. Mapa je takođe unapređena, i sada možete da ostavite 10 oznaka na mapi (sa tri različita simbola) za razliku od samo jednog kao što je bilo do sada. Lista se nastavlja, uključujući knjigu sa spiskom karata za Gwent i njihovih lokacija, a sve ovo je dostupno u verziji 1.20 čak i ako nemate nijednu od ekspanzija.

Ako gledamo samo dodatke koji idu uz Blood & Wine, tu su nova oružja i oklopi, a posebno zadovoljstvo čeka sve ljubitelje witcher-opreme: tu su nove grandmaster verzije svih setova (osim Vipera, koji je stigao u Hearts of Stone ekspanziji i i dalje je dovoljno jak), uz poseban bonus kada imate 3, odnosno svih 6 sastavnih delova. Postoje i novi neprijatelji, a vraćaju se i neki stari (archespores su bile nesnosne još u prvom Witcheru, a sada su se vratile na velika vrata), što znači da ćete morati da menjate ustaljene taktike.

Osećaj da je ovo poslednja Witcher igra, ili bolje reći, poslednja sa Geraltom kao protagonistom, naglašena je posebno pred kraj, ali već na početku igre ćete dobiti lepu staru kuću sa vinogradom, koju možete da restaurirate, i tako dobijete sitne bonuse (ali ne novčane), što je lepo, ali ne i neophodno. Ova ekspanzija vam i bukvalno i figurativno namiguje, kao da kaže: „To je sve, narode, nadam se da ste uživali.“ Sada, kada je ekspanzija gotova i CD Projekt se okreće svojoj novoj igri, osećaj je vrlo dirljiv – retko imamo proliku da vidimo razvojni tim koji toliko uloži u igru i uspe to radi sa stilom. Zato, podignimo uvis čašu najbolje vina iz Toussainta i nazdravimo njihovim naporima – jer sve što je lepo ima svoj kraj. Mada, uvek postoji i New Game Plus…

Za potrebe teksta igru je ustupio