Mass Effect: Andromeda

Vrlo lični uvodnik

Sedim u mračnoj sobi dok kursor treperi na praznom digitalnom listu papira i pitam se kako sam uspeo da sročim nešto što ću radije obrisati nego pokušati da pročitam ponovo. Nakon više od nekoliko neuspešnih pokušaja da napišem samo uvodni pasus, rešio sam da ovaj prikaz učinim potpuno ličnim i potpuno subjektivnim, bez pravdanja, bez pažljivog koračanja oko potencijalnih povređenih osećanja. U tom svetlu, redovi koji slede predstavljaju samo moj doživljaj Andromede. Samo moj. Moj. Hvala.

Gde smo i kako smo stigli ovde?

Pre dubljeg uranjanja u materiju, želim da naglasim nekoliko stvari. Ne smatram sebe die-hard fanom Mass Effect franšize. Pre par godina sam započeo prvi deo i priznajem da sam se vrlo lako navukao na space opera atmosferu, i u roku od mesec dana prošao kroz sva tri dela igre. Za mene je to bila vrlo dobra vožnja, ali ne jedna od onih koje bih ponovio, verovatno zbog toga što ne bih želeo da kvarim i menjam sliku o formiranoj sagi o Šepardici (femshep ftw). S tim u vezi, nisam osećao hajp niti preteran entuzijazam sa primicanjem datuma izlaska Andromede, ali šta je tu je, valjalo je probati i to. Up up and away, tako smo se našli dva i po miliona svetlosnih godina od gorućih sukoba koji su se tek zakuvavali u Mlečnom putu u trenutku kada su brodovi Andromeda Inicijative lansirani. Probuđeni iz hibernacije, mi u ulozi muškog ili ženskog dela Ryder blizanačkog dueta, naglavačke upadamo u haos Andromede. U svakom smislu.

Ko sam ja i šta je ovo?

To su bukvalno pitanja koja sam postavio sebi igrajući uvodnu sekvencu ME:A. Nakon prispeća na Nexus (koji je zamena za Citadel) saznajemo da je vođstvo Inicijative u rasulu nakon nesreće koja je ubila većinu glavnokomandujućih, te oružane pobune koja je dokosurila još neke pionire intergalaktičke kolonizacije. Misteriozni fenomen imenovan mistično kao The Scourge umalo uništava i brod na kome se nalazi Ryder Jr, njegov brat/sestra, otac i još desetine hiljada ljudi u hibernaciji, i tu se stvari komplikuju. Mi sa svojim timom silazimo na planetu koja je bila prvobitni cilj ovog kolonizacijskog poduhvata i time otpočinjemo masivni set tutorijala koji će, ovisno o vašoj brzini i veštini, narednih nekoliko sati provesti pokušavajući da vas nauče šta, kada i kako da radite. Splet okolnosti sastavljen od krize za krizom koje vas stavljaju u lidersku poziciju savršeno opravdava ovakav način primoravanja igrača da nauči stvari koje do sada nije znao i u tom smislu imerzija i gameplay samog početka igre su na vrlo dobrom nivou. Ali problemi nastaju u nekim drugim aspektima ovog putovanja.

My God, it’s full of stars.

Nećemo odmah zakoračiti u duboki bunar onoga što je scourge same igre, već ćemo se pre toga osvrnuti na stvari koje su zapravo dobre. Konkretno, ono što je glavni deo gameplaya: akcija. ME:A je više nego dobar third-person action RPG u tom svetlu. Ukoliko je ono što očekujete gomila mapa na kojima ćete se obračunavati sa svemirskim šljamom u njegovim raznim oblicima, radujte se! Andromeda je bogato nafilovana pobunjenicima, ološima i licimurima koji će se naći pod udarima vaših oružja kojih ima više nego ranije i sva su vam dostupna za korišćenje. Svog lika sada možete mnogo lakše profilisati tako da se fokusira više na tehnologiju koju ste doneli od kuće ili onu koju nađete u novoj galaksiji, na close combat ili long range akciju, pucanje ili biotičke moći, i sve je podložno promenama u trenucima kada želite da promenite stil igre ili strategiju. Sa te strane Andromeda daje igraču mnogo više slobode nego što su to klase/uloge u originalnoj trilogiji dozvoljavale. Pored toga, novi svetovi koje ćete obilaziti izgledaju prelepo. Dalje, igra pruža vrlo dobar osećaj istraživanja novih svetova, nešto što originalni MA nije imao uprkos činjenici da mi (igrači) još nismo mrdnuli ni izvan svog sistema. Svi svetovi koje obilazite su potpuno novi i prepuni opcija, misija, i stvari koje se kriju ispod svakog kamena. Što je mač sa dve oštrice ako ste više u fazonu straightforward narativa kakav je manje-više bio zastupljen u ranijim igrama.

Tvoje lice zvuči odurno

Već i vrapci na grani su počeli da ponavljaju kritike na račun facijalnih animacija likova u ovoj igri, te se toga nećemo previše doticati. Dovoljno je reći da neki karakteri (konkretno Cora Harper) u nekim trenucima imaju jezive crazy eyes tikove koji su istog trenutka pokrenuli asocijacije na Maju Nikolić i uskratile mi miran san tokom testiranja ove igre. No, ono što je mnogo gore od likova koji su upali duboko u uncanny valley jeste njihova karakterizacija i tekst koji oni izgovaraju. Voice acting je u većini slučajeva barem na pristojnom nivou, ali dijalozi su ono što zapravo boli u celoj priči. Svi se sećamo čitanja barem jednog romana koji smo poželeli da bacimo na drugi kraj sobe uz reči “ma daj, niko ne priča ovako”. E, ova igra je u meni izazvala vrlo sličan osećaj. Na stranu to što su ti likovi često došli sa drugih planeta, pisanje je doživelo izuzetno primetan pad ako se uporedi sa glavnom trilogijom, a čak i bez tog poređenja je na vrlo nezavidnom nivou. Budući da sam u svojoj suštini jedan narrative junkie i da me dobra odnosno loša priča u najvećoj meri vežu ili odbiju od igre, vrlo brzo je bilo jasno da Andromeda na tom polju neće dobro stajati. I tu leži ono što je glavni problem celog ovog naslova. Tu, i u gomili fetch questova koji se gomilaju jedan za drugim kako bi otključali još fetch questova. I u tehničkim problemima manifestovanim u niskom broju frejmova po sekundi i čestim krešovanjima igre. I u činjenici da su najzanimljivije vrste iz prethodnih igara elegantno izbačene da bi ih zamenile neinventivne i dosadne nove. I u tome što mi je igra na momente dala nadu da će biti više od onoga što jeste, samo da bi me ostavila da čeznem za aspektima koje je nagovestila a nikad ispunila. Ok, i u užasnim animacijama. Ali pre svega, ono što ubija čar je loše pisanje. Jako loše pisanje.

To go boldly where no man has gone before

Da li sve ovo čini Mass Effect: Andromeda lošom igrom? Ne nužno. Činjenica je da su moji kriterijumi na nekim poljima bili postavljeni previsoko i da su me na nekom nivou prevelika očekivanja i odbila od igre. Ipak, ME:A pruža sasvim solidan open-world-ish ugođaj (u svemiru!) uz više nego dobru akciju. Ukoliko su vam ti aspekti ME univerzuma dragi, sasvim sigurno ćete naći nešto za sebe, pod uslovom da ste spremni da na jedno oko zažmurite na stvari koje tu čaroliju razbijaju. Što je, na kraju, samo na vama. Ja ću se, ipak, okrenuti nekim drugim svetovima.

[dt_divider style=”thin” /]
P.S.
Da, naravno da su vam otvorene opcije za snoškice sa skoro svim mogućim likovima, ovo je ipak Bioware.