Pro Evolution Soccer 2018

The king is back…almost

Deluje neverovatno, ali ovo je jedina „prava“ igra koju Konami izbacuje u poslednje vreme. Da nije bilo Hidea Kodžime i njegove ideje da Konami napravi pokretač koji bi koristile sve njihove igre (FOX engine), pitanje je da li bismo danas govorili o PES-u u bilo kakvom pozitivnom svetlu. Jer, fizikalije i izgled igrača ostaju najbolja stvar u poslednjih nekoliko godina PES-a, a sve ostalo pada u zapećak kada se uporedi sa konkurencijom u obliku FIFA-e.

Nažalost, ovo je još jedna godina u kojoj nema značajnijeg napretka u prezentaciji kada je u pitanju PES. Standardni modovi su i dalje tu: MyClub kao najznačajniji i najzanimljiviji, Master League kao old-school izbor, Become A Legend kao „eto kad je već bio tu“, plus standardni offline kupovi i lige i online divizije i, naravno PES League, koji vam može omogućiti, ako ste dovoljno dobri i uporni, da stignete i do nekog ozbiljnijeg takmičenja, na evropskom nivou, uživo i „za pare“.

Da odmah otpišemo Become A Legend. U poređenju sa njim, Fifin The Journey je blokbaster film naspram belgijskog trilera iz 1948. Naravno, sama igra je zabavna, ali sve ostalo u vezi sa njom je dosadno dozlaboga, pogotovo ako znate za bolje. Ostaje nada da bi neki mod u PC verziji mogao da raščini učmalost BAL-a. Šteta, jer publike za ovo ima.

Master Liga je dobila jedan facelift, što je svakako dobrodošlo, ali ništa „ispod haube“ nije doživelo značajne promene. Da, igrači se sada žale malo više na stvari i sistem transfera je malo unapređen, ali ovde ima toliko sitnica na kojima bi moglo da se poradi da je zaista šteta što Konami nema vremena ili para da mu se posveti.

MyClub je ipak „zlatna koka“ PES-a. Ovo je najzanimljiviji deo paketa, u kojem bi trebalo da gradite svoj tim, igrate protiv živih protivnika i AI-a, nalazite nove trenere koji će vam unaprediti taktiku i još mnogo toga. Nažalost, kao i svake godine, tu je opcija da se živim novcem kupuje valuta koja vam omogućava i sve ostalo u igri. Ne možete baš da kupite direktno igrača kojeg želite, ali zato možete da zavrtite rulet koji vam daje igrače onoliko puta koliko želite – što se na kraju svodi na isto. Naravno da možete da igrate relativno uspešno (pogotovo ako stalno pobeđujete) i bez ikakvog utroška, ali šteta je da se ovako dobar i zabavan koncept opet na kraju može (iako ne mora) svesti na „pay to win“.

Kao i uvek, PES je i ove godine ostao bez licenci za najbitnije lige i klubove. To, naravno, nije zasmetalo već iskusnoj ekipi iz igraće zajednice koji su već prvi dan ponudili svoja rešenja. Sam proces nije preterano težak, ali je pipav i ne treba očekivati da će svako znati šta da uradi. Na kraju krajeva, oni koji kupuju igru imaju pravo da očekuju jednostavnost upotrebe. Ipak, do daljnjeg će Konami ostati škrt. Ili je možda ipak u pitanju EA i njihov beskonačni novac?

Da se konačno okrenemo i najboljem delu – samoj igri. PES 2018 nastavlja gde je 2017 stao i unapređuje sitnice. Ako vam se svidela prošlogodišnja verzija, nova je još lepršavija. Fudbal nikad nije izgledao zabavnije i lepše na vašem ekranu. Igrači padaju jedni preko drugih, lopte se odbijaju na najrealnije načine, golovi se postižu iz najčudnijih, ali i najlepših pozicija. Kako to Englezi kažu – the beautiful game. Ako vas ovo ne kupi, ništa drugo verujte neće. Možda ste ipak materijal za Fifu i besprekornu prezentaciju?

Najveća promena je možda u izvođenju slobodnih udaraca i kornera. Nema više strelica, vidljivih ili nevidljivih. Samo igrač, dugme i palica. Vrlo pojednostavljeno, ali moram da priznam da mi nedostaje vizualan prikaz da radim stvari kako treba. Felš je smanjen i to je najočiglednija stvar i zaista nisam preterano zadovoljan kako stvari funkcionišu u novom načinu izvođenja kornera. Ipak, ko zna, možda samo treba vremena da se čovek navikne.

Kao i svake godine, PES je zamalo kralj fudbalskih simulacija. Konamiju se može mnogo toga zameriti (mada su ove godine konačno izbacili PC verziju koja je ista kao i konzolaške, a ne bazirana na PS3/X360 verziji), ali u borbi protiv diva kakav je EA Sports, šta zaista znači pobeda? Uz više truda oko sitnica, PES bi bio znatno bolji. Nemoguće je da Konami ne može da nađe ljude koji bi na kreativan način mogli da reše problem užasne prezentacije u pojedinim modovima igre. Pitanje je samo da li žele to da urade, ili su zadovoljni da budu drugi – u takmičenju u kojem učestvuje samo dvoje.

[dt_divider style=”thin” /]

Za potrebe teksta igru je ustupio