Total War: Warhammer II

Vest da će Creative Assembly, tvorci famoznog Total War serijala, razvijati igru smeštenu u Warhammer univerzum, se od početka činila kao odlična ideja. Iako je i pre ovoga bilo sličnih pokušaja da se WH adaptira u kvalitetnu kompjutersku strategiju, najpoznatiji među njima: Warhammer: Shadow of The Horned Rat iz 1995., njegov nastavak, Warhammer: Dark Omen (1998) i  Warhammer: Mark of Chaos (2006), nijedna od njih, iz ovog ili onog razloga, nije uspela da u potpunosti dočara ovaj unikatni svet u svoj njegovoj suludoj genijalnosti. Spoj TW, franšize poznatoj po masivnim bitkama, sa bogatim WH pedigreom, je garantovao da ćemo neke stvari koje smo do sada mogli samo zamišljati dok baratamo ručno obojenim tabletop minijaturama, najzad moći da iskusimo u raskošnoj grafici i uzbudljivim i kompleksnim borbama.

Priča dvojke se vrti oko Great Vortex-a, jednog od najvažnijih mesta u čitavom WH svetu. Prolazak dvorepne komete, koja uvek predskazuje događaje od izuzetne važnosti, označava početak slabljenja Vrtloga. Četiri rase – High Elves, Dark Elves, Lizardmen i Skaven – svaka iz sopstvenih razloga, žele da to iskoriste, kako bi stabilizovali Vrtlog, ili kontrolisali njegovu moć. Da bi to postigli, moraju da u toku kampanje ispune pet moćnih rituala.

Ako ste igrali keca, ili bilo koju TW igru, znate šta možete da očekujete: velike borbe u realnom vremenu, gde upravljate stotinama vojnika, heroja, sprava i stvorenja, dok se kretanje po mapi, gde donosite odluke vezane za ekonomiju, diplomatiju i dalji razvoj, odvija u poteznom režimu. Svaka rasa ima sopstvene jedinice, strategiju i optimalni stil igranja. Recimo, okrutni Dark Elves, pod vođstvom njihovog Kralja Vešca Malekith-a, mogu da uzimaju robove po osvojenim oblastima, koje koriste za skupljanje dodatnih resursa, ili kao žrtve mračnim ritualima preko kojih dobijaju razne bonuse. Njihov stil borbe je veoma agresivan, zato što postaju sve efikasniji što dele ili primaju više štete. Skaven, humanoidni pacovi, ne žive u naseljima, već ispod njih, pa ih je zbog toga teško detektovati. Njihova strategija se bazira na sirovoj brojčanoj nadmoći kojom pokušavaju da preplave protivnike, a u tome im pomaže The Menace Below sposobnost, zahvaljući kojoj mogu iznenada da prokopaju na površinu i tako iznenade neprijatelja.

Grafički, igra je ponovo na visokom nivou, sa mnoštvom sitnih detalja na maštovito dizajniranim likovima. Nastavak poseduje veći narativni fokus od prvog dela, koji je bio više sandbox orijentisan i, mada je po mnogo čemu ostao nepromenjen, ima balansiranije razrađenu ekonomiju, razvijeniji trait sistem Legendarnih Heroja i sijaset sitnijih razlika i dodataka, koji unapređuju čitavu igru u poređenju sa WH 1.

Interesantna i pohvalna odluka je da su Creative Assembly za kraj oktobra najavili besplatni DLC koji će, ako imate instalirana oba dela, spojiti Warhammer 1 i 2 u masivnu celinu u kojoj ćete moći da igrate kao bilo koja od (za sada) osam raspoloživih rasa. Pretpostavljamo da će i treći deo (koji još uvek nije zvanično najavljen, ali ovaj serijal je od početka zamišljen kao trilogija) ovako biti integrisan, što obećava da ćemo na taj način dobiti najverniju Warhammer kompjutersku igru ikada napravljenu. Ako ste ljubitelj RTS žanra ili pasionirani fan WH univerzuma, ove igre predstavljaju dobru dugoročnu investiciju i zagarantovanu zabavu.

[dt_divider style=”thin” /]

Za potrebe teksta igru je ustupio