Super Lucky’s Tale

Super Lucky’s Tale je nastavak indi 3D platformske video igre iz 2016. godine koja je poslužila kao demonstrator prilikom predstavljanja Oculus Rifta i pobudila pažnju igračke populacije. Ove godine nam dolazi njen punokrvni nastavak a, kao i prethodnik, nosi titulu launch title, ovog puta za Xbox One X. S obzirom da Oculus Rift nije napravio neki uticaj na tržište, verujem da će većini igračke populacije Super Lucky’s Tale  biti prva prilika da se susretne sa ovom franšizom.

Zaplet nije naročito inventivan ni komplikovan: Naslovni lik, lisac Lucky boriće se na nekoliko desetina nivoa protiv bande zloglasnih mačaka Kitty Litter koju predvodi opaki Papa Jinx,  a kako bi spasio svoju sestru po imenu Lyra i povratio Book of Ages, magičnu knjigu koja spaja svetove i može da promeni tokove istorije. Super Lucky’s Tale  je kombinacija Crash Bandicoot i Super Mario igara, ali ne poseduje izazovnost Crasha niti kompleksnost Maria. Ipak, poseduje veselost boja, jednostavnost kontrola i nepretencioznost koja će odgovarati mlađim i casual igračima.

Svetovi su raznovrsni i otključavaju se progresivno, skupljanjem detelina sa četiri lista. Svaki nivo donosi ukupno četiri deteline: jednu dobijate tako što završite nivo, jednu prikupljanjem slova L-U-C-K-Y slično kao u Donkey Kong igrama, treću dobivate ako skupite 300 novčića u nivou a poslednju morate osvojiti otkrivajući i završavajući poseban challenge. Deteline su vrlo bitne jer njihovim prikupljanjem otključavate naredne nivoe i morate prikupiti određeni broj da biste otključali bossa, čijim pobeđivanjem završava svaki svet. 

Ne postoji veliki dijapazon poteza u igri ali ne bih to nazvao nedostatkom. Jednostavnost kontrola i gameplaya čini igru primamljivom mlađim naraštajima, nešto što slični naslovi sigurno nisu iako bi grafika možda tako naslućivala. Tako vaš lisac može da skače, uključujući double jump, mlati protivnike repom a može i da zaroni u zemlju u tzv. foxholes kako bi iskopao sakrivene novčiće ili napao protivnike iz zemlje. Xbox generalno nema neku ponudu za mlade igrače, pa ako imate decu koju tek uvodite u svet gaminga ovo je možda savršen naslov za to, budući da su likovi, i grafika uopšte, jako privlačni a igra je dovoljno jednostavna i ne kažnjava svaku grešku koju napravite.

Pored klasičnih 3D nivoa tu je i lepeza specijalnih nivoa da razbije monotoniju – 2D nivoi, speed runner-i, lavirinti, te mozgalice koje zahtevaju malo razmišljanja ali nikad toliko da bi vas umorile i natjerale da odustanete.

Najlošiji dio igre predstavlja kamera, odnosno njeno pozicioniranje. Logično bi bilo da možete okretati kameru 360 stepeni oko igrača ali to nije ovdje slučaj. Kamera je fiksirana u jednom položaju, a taj položaj možete menjati u četiri pravca desnim thumbstick-om. Većinom to i nije toliki problem ali može vam otežati pronalaženje potrebnih stvarčica u nivou, a skoro sigurno će vam se desiti da zbog pogrešne procene promašite pravovremeni skok i dužinu istog.

Boss izazovi su posebna priča i zahtevaju malo muke, ali imaju ograničenu paletu poteza i prelaze se iz par pokušaja, jednom kad naučite njihov redosled.

Super Lucky’s Tale je živopisna igra i neki nivoi su zaista predivno urađeni ali s vremenom postaje isprana i neinventivna. Nivoi su previše slični jedan drugom a neprijatelji pomalo repetitivni, ali stiče se dojam da je ovo urađeno delom namerno da bi se zadržala jednostavnost gameplaya. Upitna je i pronicljivost izdavača da igru izda u isto vreme kad izlazi i Nintendov Super Mario Odyssey jer ukoliko je izbor između ove dvije igre nekom razlog za kupovinu konzole, mislim da će se većina odlučiti za Nintendo. Xbox naravno ima druge adute ali onda se postavlja pitanje čemu ova igra uopšte.

Bez obzira na sve, Super Lucky’s Tale je jedna pozitivna, šarmantna igra koja će izmamiti osmeh na lica vaših klinaca, koji neće tražiti puno smisla u zapletu igre i Microsoftovoj poslovnoj politici dok budu skakutali uokolo mlateći repom. I to je meni kao roditelju dovoljan razlog da je imam, budući da je izbor jednostavnih igara za Xbox veoma sužen i da Plants vs Zombies, bivajući my-next-choice, nekako ipak nije prigodan za dečiji uzrast ni težinom ni tematikom. A kad se uželim Super Maria i Donkey Konga mogu i ja da zavrtim koji krug repom, što da ne.

Vrline
[dt_list style=”1″ bullet_position=”middle” dividers=”true”][dt_list_item image=””]+ Grafika[/dt_list_item][dt_list_item image=””] + Jednostavnost[/dt_list_item][/dt_list]

Mane
[dt_list style=”1″ bullet_position=”middle” dividers=”true”][dt_list_item image=””]- Kamera[/dt_list_item][dt_list_item image=””]- Repetativnost[/dt_list_item][/dt_list]