God of War

Nakon poslednjeg nastavka za PS3 – Ascension, Santa Monica je punih pet godina brusila dragulj za Playstation 4 i iznedrila naslov koji definiše novu generaciju. God of War ne donosi ništa posebno novo za sto gaming istorije, ali dosadašnje best practice koncepte u razvoju tripl-A igara rafinira skoro do perfekcije, prepisujući dosta iz sopstvene kuhinje Playstation ekskluziva. Spisak novina je toliko dugačak da se God of War smatra rebootom serijala na sličan način kao što je to poslednja Zelda ili GTA 3.

Napušteno okruženje stare Grčke u kome više nije ostalo bogova protiv kojih bi mogao da se bori, zamenila su ledena prostranstva severa. Skandinavska mitologija je u ovom trenutku potentna inspiracija za industriju igara. Ede Snorija Sturlusona prepune su avantura bogova Esira i Vanira koji su se uvukli u sve pore zabavne industrije. Santa Monica je posvetila dosta pažnje povezivanju Kratosove postojbine sa bogovima severa, kreirajući od samog početka osećaj misterije boravka na nepoznatom i nadasve negostoljubivom terenu. A ako ste mislili da su grčki bogovi zeznuti, u odnosu na skaninavske predstavljaju miroljubive mormonske misionare.

Demo sa E3-ja 2016 koji prezentuje Kratosa u novom okruženju skandinavske mitologije kod određenog broja fanova izazvao je podizanje obrva usled radikalne promene perspektive. Fiksna kamera je napušteni anahronizam industrije ali je davala arkadni pečat serijalu i dozvoljavala Kratosu da radosno maše lancima i sečivima, na najbolji način dočaravajući grandioznost bogova i titana protiv kojih smo se borili. Sada je postavljena direktno iza širokih pleća glavnog protagoniste, a kadrovi su režirani tako da se ne odvajaju ni za trenutak od Kratosa čak ni tokom cut scena. Kori nije želeo da pravi razglednice sa prelepim vistama Midgarda, već intimniji doživljaj epske sage o odnosu oca i sina.

A odnos Kratosa i sina mu Atreja centralni je lajtmotiv oko koga se ispreda priča o novim bogovima. Bilo bi površno reći da je Santa Monica jednostavno kopirala Džoela i Eli iz Last of Us, ali se paralele nameću same po sebi. Ipak, uvođenje sidekick lika u ovom slučaju ima i ličnu notu, jer je Barlog i sam postao otac i želeo je to iskustvo da inkorporira u igru, osećajući grižu savesti jer nije mogao da posveti dovoljno vremena svom sinu usled dugotrajnih crunch sati rada na jednom ovakvom grandioznom i zahtevnom projektu. Unutar serijala Kratos se potpuno transformisao iz bezumnog manijaka u brižnog i pomalo grampi oca, a i sam Atrej raste i sazreva. Igra počinje nevinom uvertirom učenja lova na Irvasa, nastavlja se brojnim lekcijama o borbi, korišćenju oružja, isključivanju osećanja za neprijatelje u ratu, fokusu i kontroli temperamenta, a u toku vožnje brodićem koji povezuje udaljene lokacije čućemo i poneku poučnu basnu od Kratosa. Naracija je organski uklopljena u mehaniku igre na način kako to ume samo još Naughy Dog.

Borbena mehanika je takođe doživela korenite izmene. Značajnu porciju igre nosićete sa sobom samo magičnu sekiru koja, slično Torovom čekiću, ima mogućnost bacanja i vraćanja u Kratosove šake kao bumerang. Mehanika bacanja ali i brojne kombinacije tastera koje možete da aktivirate borbu čine dinamičnijom uprkos nedostatku drugih oružja. Kao posledica promene perspektive morate da joj priđete taktički i vodite računa o neprijateljima koji vam dolaze sa leđa (srećom, za to postoji indikator i koristan fast turn taster), njihovim slabostima, critical udarcima koji daju određene bonuse za napad, završnim udarcima koji brutalno komadaju sitnije primerke bestijarija, a najjači neprijatelji i mini-bosovi će vas pošteno namučiti čak i na normal nivou težine. Početak igre suočava nas sa ogromnim trolom što predstavlja vatreno krštenje odustajanja od starih navika i neophodnosti strpljenja u borbi. Ovaj put ne borite se više sami, Atrej ne služi samo kao narativni eksperiment već ima sposobnost da strelama odvraća pažnju krupnijih zverki, a kako igra odmiče raznim nadogradnjama postaće daleko korisniji.

Skill drvo je kompleksno i podeljeno na segmente: sekira, štit, borba golim rukama i Atrej, a razvijaju se uz pomoć XP-a koji stičete tokom igre. Pored ovih specijalnim sposobnosti, nadogradnje oružja, talismana i oklopa značajno utiču na Kratosov uspeh u borbi i njegove statistike, pa je u tom pogledu God of War sličniji RPG naslovu. Predmeti su podeljeni po klasama, a za nadogradnje jačih od njih potrebni su retki sastojci koje dobijate ubijanjem jačih neprijatelja i bosova. Ovde se spisak RPG osobina ne završava. Pored glavne story misije karakteri sa kojima započinjete dijalog tražiće vam poneku uslugu što zapravo predstavljaju sporedne misije, a po svetu su takođe rasuti i dobro skriveni kovčezi koji sadrže nagrade za uporne istraživače. Postoje i kovčezi zaključani runama koji predstavljaju lagane zagonetke i predstavljaju male ali osvežavajuće distrakcije od borbe. Ima tu i pentranja po liticama, ali daleko manje od sadističkih deonica u poslednjem Unchartedu. Kako igra odmiče svet se otvara a postoji čak i fast travel opcija u zone koje ste već prešli, iako dosta ograničene upotrebe. Kratosa će put nositi u različite svetove za koje centralnu tačku predstavlja Drvo Života Igdrasil, u skladu sa nordijskom kosmologijom. Pored Midgarda, posetićete i Elfhaim – svet elfova razrovan borbom između mračnih i svetlosnih elfova, Helhaim – svet mrtvih koji je za razliku od hrišćanske verzije pakla ledeno hladan… NPC karakteri na koje nailazite su veoma živopisni, neki od njih čak i urnebesno smešni.

Prethodnici u serijalu navikli su nas da očekujemo apsolutni maksimum grafičkih mogućnosti konzole. Novi God of War brise grafički patos sa svim ostalim naslovima, kako za Playstation 4 tako i za sve ostale platforme. Količina detalja, pre svega tekstura sa kojima je modelovan svet je istinski zadivljujuća, a malobrojni stanovnici tehničke Valhale mogu da uživaju u pravom spektaklu na 4K 10-bitnim HDR televizorima. Santa Monica nije ostavila ni vlasnike PS4 Pro konzole uparene sa starim Full HD televizorima na cedilu, pa tako Performance mod nudi fantastično fluidno iskustvo u skoro 60fps. No, čak i ako ovu igru doživite na običnom PS4 modelu konzole, ostaćete zapanjeni sposobnostima prastare tehnologije iz 2013. godine. Izrada izvanrednog soundtracka je poverena kompozitoru Battlestar Galactice, što je perk koji ima samo jedan studio sa skoro neograničenim budžetom a pod pokroviteljstvom mastodonta zabavne industrije.

U trenutku pisanja teksta, već se zacementirala ocena od 94 na metacriticu i Kori Barlog je isplakao suze radosnice zbog toga što su bonusi kompanije vezani za istu. Ali nemojte da vas cinik u vama ili fan starih igara u serijalu odvrati od igranja. Ukoliko nemate PS4, iznajmite ga makar na par dana od lokalnog derikože ili se uvalite na gajbu najboljem ortaku. God of War je spektakl za koji ne želite da budete uskraćeni.