Agony

Madmind Studio, koje je 2016 osnovao Tomasz Dutkiewicz, donose nam upečatljiv naslov iz samog srca pakla. Razvojni time je nakon mukotrpnih pregovora sa cenzorima igri obezbedio ESRB rejting Mature (M). Ostvarenje možemo opisati kao slikovito frustrirajuće iskustvo prepuno otežavajućih okolnosti za igrača. Igra je osmišljena kao psihološki survival horor u kom nemate mogućnost samoodbrane. Slično smo već videli u naslovu Amnesia: Dark Descent. Agony prati putovanje misteriozne pale duše u potrazi za Crvenom Boginjom (Red Goddess), koja mu može pomoći da pobegne od prokletstva. Jedini problem je to što između našeg nesrećnog protagoniste i ’readhead’ Boginje stoji pakao prepun njenih demonskih sledbenika. Da biste preživeli, moraćete da rešavate glavolomke radi otvaranja prolaza za napredovanje, dok u isto vreme izbegavate da privlačite pažnju demona, koji bi vam rado rastegli kičmu poput lastiša.

Skrivanje i šunjanje je imperativ, jer ako vas demoni opaze, sledi instant pogibija. Oružja uglavnom nemate, osim vatre. Vatra vam može biti saveznik, a i neprijatelj je privlači pažnju demona. Dobar sluga, a loš gospodar. Ginućete vrlo često, što je u Agony-ju interesantno i vrlo često frustrirajuće. U trenucima dok vaša duša odlazi iz tela, imaćete mogućnost da zaposednete neko od obližnjih ’nižih bića’, što vam daje šansu da izbegnete vraćanje na checkpoint. Za ovo ćete imati vrlo malo vremena, pa će pamćenje lokacija na kojima se nalaze ovi vaši saveznici-mučenici biti od vrhunske važnosti.

Checkpoint sistem je koncipiran u vidu ’ogledala duša’, ali je njihov raspored ponekad bolno zaprepašćujući. Mehanika igre je loše objašnjena, pa ćete se zbog toga vrlo lako gubiti, dok izbegavate demone rascepljenih lobanja. Iako se demoni kreću nasumičnim putanjama, svejedno ćete često nabasavati na njih, što znači da neće biti mnogo vremena za predah. Često nećete moći da posmatrate jezivo lepo vizuelno okruženje igre, jer ćete svo vreme biti preokupirani poslom izbegavanja spodoba kojima je jedini zadatak vas zadovoljno raščereče. Pakleno okruženje igre je ispirisano slikama Hijeronimusa Boša i poezijom Dantea Aligijerija. Agony će vas baciti u ponor očaja od samog starta, sa neprekidnjim žamorom potonulih duša koje muče našeg protagonistu i sporadičnim audio-vizuelnim napadima koji naglašavaju glavni tok radnje. Ovako nešto smo već iskusili u Hellblade: Senua’s Sacrifice.

Najveći adut igre je upravo njeno grafičko okruženje. Otkinuti udovi padaju kao kiša sa neba grimizne boje, gigantske ljudske šake izbijaju iz zidova, a sa sluzavih pećinskih tavanica vise bebe na pupčanim vrpcama. Drhtave šume žila i ogromne prostorije koje kao da su skrojene od iznutrica su svakako jedinstveni pejzaži koji nisu za svačiji stomak. Neke od grafičkih predstava su pun pogodak, dok druge baš i nisu, iako igra pretenduje da bude barokna predstava pakla. Primera radi, tu je scena kamenog zida u izgradnji, pored kog demonske bebe vrište dok ih gnječe radi izrade maltera. Poprilično uznemirujuće. Nasuprot tome, demoni golih grudi koji vam se prikradaju, kao i očigledna metafora ’zabranjenog voća’ kod upgrade-a veština ostavljaju plitak utisak. Ovakav prelaz od grozomorne lepote horora do jeftinog spektakla je prilično neskladan.

Uprkos tome što je atmosfera paklenog sveta impresivna, postoje neujednačeni i nedovoljno razvijeni elementi koji kvare utisak koji je Madmind Studio toliko naporno radio da ostvari. Glasovna podloga koja prati radnju vrlo često zvuči nenamerno komično, a tu su i vizuelne greške poput cepanja ekrana i neustaljenog framerate-a, na Playstation-u 4 Pro. Ovi tehnički nedostaci će vremenom sigurno dobiti patch podršku, ali trenutno kvare opšti utisak. Čačkanje grafičkih opcija u meniju može delimično ublažiti ove probleme. Nakon završetka glavne priče, možete igrati challenge mod sa online leaderboards-ima, kao i Succubus mod, u kom preuzimate ulogu jednog od repatih Boginjinih sledbenika, u Alien vs Predator stilu.

Zaključak

Agony predstavlja vizuru pakla koja do sada nije bila razvijena u ovolikoj meri, u kombinaciji sa frustrirajućim ’stealth’ deonicama i loše izvedenom mehanikom. Uprkos upadljivim tehničkim nedostacima, igra generalno ostavlja efikasan užasavajući utisak, ako imate ukusa za ovu tematiku.

Za potrebe teksta, igru je ustupio