Left Alive

Left Alive, nova Square Enix-ova igra, na prvu loptu zvuči odlično. Mešavina velike doze neopaženog prikradanja, tj. šunjanja, zajedno sa golemim bitkama robota, uz umetničku podlogu Yoji Shinikawe (Metal Gear dizajner likova) ne može da ne zvuči dobro. Nažalost, praktična realizacija u odnosu na koncept igre je daleko manje impresivna. Sve odlične Left Alive ideje grubo narušava nesuvisli (da ne kažemo grozni) gameplay.

Zapravo, nije lako ni početi priču o Left Alive. Smeštena je u već prepoznatljivi ‘mech’ robotski univerzum (znamo ga iz Front Mission strategija) i stvorena uz asistenciju čuvenog Toshifumija Nabushime (kreator Armored Core serijala), Left Alive se fokusira na rat između dve fiktivne evropske nacije. Ovaj konflikt je dodatno pojačan upotrebom gigantskih Wanzer ‘mech’ robota koji ostavljaju pustoš kuda god da prođu.

U igri menjamo uloge između troje različitih likova-protagonista. Mikhail je vojni pilot mecha i jedini preživeli iz svoje jedinice, Olga je umešna policajka čiju tekuću istragu je zakomplikovalo izbijanje rata, a Leonid je plaćenik i pripadnik pokreta otpora. Cilj je preživeti usred napete atmosfere konfliktne zone koja postaje sve veća i razrušenija, izbegavajući pritom neprijateljske patrole i izrađujući improvizovana oružja za upotrebu u stani-pani situacijama. Ovde možemo naglasiti lepo osmišljenu intenzivno nespokojnu atmosferu bombardovanih gradova u kojima se šačica preživelih iz petnih žila upinje da dočeka sutrašnji dan među živima.

Left Alive koncepti izrade priručnog oružja od otpada, vođenje preživelih do skloništa, kao i razmatranje najbolje taktike za obaranje mech-a su lepo zamišljeni, ali padaju u vodu kada počnete da igrate. Kontrole su dosta krute i ponekad ne reaguju kako treba, otežavajući igru više nego sami gameplay elementi. Paljba iz oružja je troma i bez nekog spektakularnog uticaja, i sve to uz preveliku težinu zbog čega ćete biti primorani da mnogo puta ponavljate iste deonice. Traljave i neosetljive kontrole će vas sabotirati, neprijatelji će vas previše lako uočavati, a checkpoint sistem koji vam oduzima dragoceno vreme (u proseku 10 do 15  minutra izgubljenog vremena po deonici) će vam dodatno zagorčavati život.

Uprkos svim manjkavostima, ako posmatramo Left Alive kao skup pojedinačnih lepo zamišljenih komponenti, ponekad nam se u kratkim trenucima igranja učini kao da je sve onako kako bi trebalo da bude. Kao kada tokom sakupljanja materijala za oružje iznenada dobijemo priliku da rasturimo neprijateljski kontrolni punkt ili u deliću sekunde uspemo da se prošunjamo pored patrole, sednemo u kokpit Wanzera i raketama trijumfalno raznesemo sve ispred sebe. Ovakvi pojedinačni momenti igre su sjajni sami po sebi, ali ne doprinose utisku igre kao celine.

Zaključak

Ako od Left Alive očekujete glatku stealth akciju zajedno sa kvalitetnim borbama mech-ova, igra vam neće ispuniti očekivanja. Uprkos tome što je Left Alive prepuna delova odrađenih sa stilom i dobre atmosfere, nije postala ono što je mogla da bude. Ako se baš svojski potrudite, moći ćete da nađete te male blistave momente, ali to će zahtevati veliku dozu strpljenja i čelične živce dok se budete borili sa onim brojnijim i manje uglađenim osobenostima igre, što baš ne priliči visokobudžetnom parčetu zabavnog softvera od koga se toliko mnogo očekivalo.

Za potrebe teksta, igru je ustupio