One Piece: World Seeker
World Seeker, nova originalna One Piece avantura, čiji scenario je napisao u manga krugovima čuveni Eiichiro Oda, zvuči kao interesantna igra. Dobra priča je uklopljena sa interesantnim likovima smeštenim u isto tako interesantni svet, sve sa interesantnim smislom za humor. Ali da bismo sve ovo doživeli kako valja, treba da odigramo One Piece World Seeker do kraja, nekih dvadesetak sati mučnog, dosadnog i ponavljajućeg gameplay-a, što ipak nije toliko interesantno.
Glavni protagonista One Piece World Seeker-a je Monkey D. Luffy, koji zajedno sa svojom Straw Hat piratskom družinom stiže na ostrvo Prison u potrazi za skrivenim blagom. Međutim, kako se ispostavlja, priča o blagu je obična izmišljotina, pa ekipa ostaje nasukana na ostrvu. Počinje otkrivanje tajni ostrva Prison i mutnih radnji njegovog upravnika Isaac-a koji je u centru pažnje. Hvaljeni narativni elementi World Seeker-a nisu ni blizu kvaliteta One Piece manga serijala, ali ovo ne znači da ne totalno ne valjaju. Može se reči da je igra lepša za gledanje negoli za igranje, što se posebno vidi prilikom bitnih momenata, kada dolaze do izražaja prelepo renderovane animirane sekvence, uz dobru glasovnu glumačku podlogu. Izuzimajući činjenicu što radnja počinje sporo da se odmotava (zbog velike količine neujednačenih sporednih kvestova), sama World Seeker priča je ono najbolje što igra poseduje.
One Piece: World Seeker je open-world avantura u kojoj ćete mnogo vremena dosadno provoditi idući od tačke A do tačke B, obavljajući glavne i sporedne misije, mlatiti protivnike, sakupljati kojekakve drangulije ili otvarati kovčege sa blagom. Sve ovo ne bi bilo zamorno kada bi bilo malo više raznolikosti u World Seeker aktivnostima. Nisu samo misije naporne, već je i borba repetitivna i dosadna. Protivnici su takvi da ne zahtevaju skoro nikakvo planiranje taktike, dovoljno ih je prosto izmlatiti po ’random’ nahođenju.
Kretanje kroz OP: World Seeker svetu je zabavno, ali ne previše. Naš junak Luffy može brzo da se kreće, izdužujući udove kao da su od gume. Skoro kao Spajdermen. Doduše, čovek-pauk ima raznovrsniju i fluidniju paletu pokreta. Monkey D. Luffy-jevi pokreti su više kao stani-kreni, bez nekog velikog zamaha. Srećom, u igri postoji velikodušni ’fast-travel’ sistem koji kretanje između lokacija čini bržim i bezbolnijim .
Kao dodatni podbačaj World Seeker-a vredi spomenuti likove koji nisu ništa bolje razvijeni nego neki napredniji NPC-jevi. Primećuje se ukalupljenost kojom su okovani, dajući nam instrukcije, npr. da sakupimo X količinu nečega, idemo iz A mesta u B mesto, i još mnogo toga smornog i zamornog.
Zaključak
OP: World Seeker, sa svim svojim problemima i teškoćama igranja, od kojih se neki manifestuju čim uzmemo kontroler u šake, nije uspeo da osvetla obraz One Piece serijala. Već pomenuta dosadna i repetitivna borba, rogobatno odrađen sistem kontrola, zajedno sa nekoliko totalno loših i neupečatljivih misija skoro u potpunosti kvare utisak igre, koja je mogla da bude jedna sasvim pristojna One Piece avantura. Kratko rečeno, One Piece svet zaslužuje mnogo više od onog što World Seeker može da mu ponudi.
Za potrebe teksta, igru je ustupio:
