Dragomino (Blue Orange Games; 2020)

Jedno je sigurno – Bruno Katala obožava koncept domina. Ova stara i jednostavna igra je već vekovima deo početnog paketa gotovo svakog igračkog entuzijaste, ali je na idejnog tvorca igre očigledno ostavila dubok utisak, pošto joj se tokom karijere više puta vraćao, između ostalog, u naslovima kao što su Kingdomino (2016) i Queendomino (2017). Dragomino je, kao što mu kaže i podnaslov – My First Kingdomino – pojednostavljena varijanta prvog od navedenih ostvarenja, ponešto izmenjenih i svedenih pravila da bi se obuhvatila još mlađa grupacija igrača. Da li to znači da je u procesu uprošćavanja izgubljena neka od vrlina originala, ili i ovaj deo trilogije, domine u zmajskom stilu, zaista pogađa metu?

DRAGOMINO (2020)

Autor: Bruno Katala, Mari Fort, Vilfred Fort

Ilustrator: Maeva da Silva, Kristin Dešam

Izdavač: Blue Orange Games

Broj igrača: 2-4

Komponente: 4 početne domine

28 domina za istraživanje

69 čipova sa jajašcima

figurica zmajice-majke

višejezična pravila

Kao što se da videti, ima podosta delova za jednu posve dečiju igru. I kao i uvek kada postoji obilje komponenti, da bi se tokeni i pločice rasporedili potrebno je uložiti minut-dva, što ponekad može da bude prepreka ukoliko želite da omlatite instant partiju s vrata i bez izuvanja. Ali to istovremeno znači i da su vaše pare dobro utrošene, s obzirom na veliki broj igrajućih delova, kao i na materijale od kojih su napravljene, a koji zaista deluju stameno i kvalitetno. 

Mehanika/pravila: Svaki od dva do četiri igrača dobija po posebnu domino pločicu koja predstavlja startnu poziciju pri nastanku novog ostrva za zmajeve. Na sredinu zajedničkog prostora za igranje izdvajaju se četiri “istraživačke” pločice na kojima se nalazi neki od šest različitih vrsta predela – vulkan, planina, livada, šuma, pustinja, polarno podneblje – a oko njih se, okrenuti nagore, ređaju tokeni sa raznobojnim zmajevim jajima. Igrači redom vuku po jednu od četiri domine i uklapaju uz startnu, u nameri da iste polože jedne pored drugih i tako dobiju pravo da prisvoje jedno od jaja u boji datog predela.

Fora sa jajima je sledeća: na svakom od šest predela/boja može se naći ili zmaj, ili razbijena ljuska jajeta. Zmaj donosi jedan bod u konačnom rezultatu, a ljuska, pogađate, vredi nula poena; ali zato, dobijete li ljusku, dolazite u posed figurice zmaja-majke, koja onome ko je ima na kraju runde, daje pravo da u sledećoj igra prvi. U jajima svake od šest boja nalazi se po sedam zmajčića, ali je, recimo, žutih jaja ukupno najviše (14), a crvenih najmanje (9), pa je samim tim najlakše izvući zmaja crvene boje, dok je kod žutih, pustinjskih, šansa da na poleđini čipa pronađete mladunče ovog mitskog bića svega 50%, dok je sa crvenima procenat zmajovitosti mnogo viši.

Domine se ređaju slobodnim stilom, u bilo kom obliku, s tim da je pravilo da moraju da dodiruju dotad položene pločice bar jednom svojom stranom. Ovo je jedna od korekcija načinjenih u odnosu na Kingdomino, gde se domine nisu smele slagati van granica imaginarne tabele dimenzija 5×5 polja. Pobednik je onaj ko posle sedam rundi ima najviše zmajeva; u slučaju nerešenog rezultata, bolji je igrač koji za pojasem ima više ljusaka.

Ilustracija: Zmajevi su prelepo nacrtani. Svaki od njih 42 je jedinstven i očito se svakom posvetilo mnogo pažnje, pa će deca pronalaziti svoje omiljene, davati im imena i često zanemarivati svoje šanse i strategiju u nadi da će izvući baš njih. Za razliku od prva dva unosa u Domino serijalu, Katala ovoga puta nije sarađivao sa francuskim ilustratorom Sirilom Bukeom, već su njegovu poziciju popunile su Maeva da Silva i Kristin Dešam, mlade ilustratorke kojima ovo nije prvi zajednički projekat, jer se njihova imena pojavljuju zajedno još od 2010. godine. Oseti se izvesna razlika u tonu u odnosu na Kingdomino, ali je ona i očekivana, jer je usmerena ka drugoj, mlađoj populaciji.

Pakovanje: Kompaktno. Prostor plastičnog dela unutar kutije, u koji su smeštene komponente, iskorišćen je vrlo dobro.

Ciljna grupa: Dragomino značajno spušta donju granicu godina u odnosu na prvu igru u serijalu, iako to možda ne deluje tako, ali svaka osoba koja je nekad naletela na nepremostiv problem pri igranju sa baš malom decom, zna koliku razliku igra svega godina ili dve. 5+, kako je navedeno na kutiji, izražava realno stanje stvari, iako sam ubeđenja (zasnovanog na iskustvu) da u igri mogu učestvovati i nešto mlađi, uz malu pomoć i usmeravanje roditelja/starije braće ili sestara. Ipak, male su šanse da će iskusnija grupa igrača posegnuti za ovom igrom kada u ekipi nema i nekakvih maleniša: za takve trenutke postoje ozbiljnije i kompleksnije igre, čak i u portfoliju samog Bruna Katale.

Saldo: Dragomino donosi lep balans strategije i sreće: traži taman toliko promišljenosti da deci ne predstavlja problem, dok zavisi od slučaja taman toliko da odrasli ne izgube previše brzo volju za igranjem. Taj slučaj, nasumičnost pri igri podrazumeva i veći broj kombinacija, koje garantuju zabavu i raznovrsnost pri ponovnim igranjima. Sistem računanja rezultata je olakšan, jer je dovoljno prebrojati zmajčeke; a ukinuta su i neka druga ograničenja u odnosu na Kingdomino, i to igru čini još pristupačnijom i igrivijom. Nedostataka je zaista malo, sitni su i gotovo ograničeni na vreme potrebno da se pripremi teren, izmešaju domine i postave i obrnu pločice – sve ostalo klizi bez zastoja, lagano je i dobro podmazano u pogledu pravila, što su prepoznali i kritičari, dodelivši igri laskavu titulu Kinderspiel des Jahres, možda i najprestižniju godišnju nagradu koju jedna igra za decu može da dobije. Ako ste voleli Kingdomino, a čini vam se da deca sa kojom se igrate ne mogu da ga isprate u potpunosti, Dragomino je vrlo dobra zamena koja čak nudi i malo drugačije iskustvo. Zato, raštrkajte čipove, podložite strateške peći i sastavite najšarenije reptilsko ostrvo na koje će i sama majčica-zmajčica biti ponosna.