Stvari nisu onakve kako izgledaju. U slučaju Three Minutes to Eight, nove igre estonske ekipe Chaosmonger Studio, ovaj kliše je višestruko tačan. Naizgled samo još jedna retrolika hi-bit indie P&C avanturica, ova igra relativno brzo uspeva da pokaže da ispod površine krije ambicioznu ali adekvatno odmerenu lazanju slojeva – kako značenja, tako i mehanika. Ukratko govoreći, uglavnom i uspeva da svoje ambicije u pristojnoj meri ostvari, ali ne bez spoticanja – ili, možda bolje rečeno, na momente vrlo napornih usporavanja ritma.
Početna premisa igre je vrlo jednostavna. Budite se iz neprijatne dremke, zbunjeni i dezorijentisani. Tačno je 7:33 (popodne). Motate se okolo u pokušaju da shvatite ko ste i šta vam se dešava. Tačno u 7:57 umirete. Budite se iz neprijatne dremke. Tačno je 7:33. Ovaj zipovani omaž Danu mrmota je upravo ono što deluje – misterija uvijena u gomilu šarenih papira sa zbunjujućim digresijama koje pre ili kasnije otkriju svoje mesto u širem mozaiku. Igra se dešava u vrlo blejdranerastom gradu u bliskoj budućnosti, u i oko zgrade u kojoj protagonista živi i vrši interakciju sa lokalnim prodavcima, robotima, beskućnicima i vanzemaljskim avatarima Dejvida Bouvija.
Ono što se prvo i najlakše primeti jeste da igra zaista izgleda sjajno. Hi-bit stilizacija ukombinovana sa vrlo ukusno i suptilno dizajniranim 3D okruženjima je pun pogodak, uz odlično odabranu neonsku paletu boja koja sjajno dočarava atmosferu sajberbudućnosti. Zvuk je malo slabiji, iako u suštini nije loš. Dijalozi su u potpunosti pokriveni glasovnom glumom, i vrlo korektno odglumljeni, ali ne i uvek savršeno snimljeni (u smislu kvaliteta audio zapisa) te će neke linije tekst zvučati metalnije, tanje ili sa previše eha da bi bile razumljive. No, uzevši u obzir repetativnu prirodu igre, postoji i ta kvaka da ćete maltene svaku liniju teksta čuti dosta puta, te kliktanje da bi se dijalog preskočio postaje stvar normalnosti – a taj klik je jedna od stvari koje su me na momente izuzetno iritirale jer nekada morate doslovno skakati po dugmetu miša da bi se skip okcija opasuljila.
Što se samog narativa kao najjačeg elementa ove igre tiče, on je više nego pristojan u dobrom delu igre. Likovi sa kojima imate interakciju su zanimljivi, često vrlo zabavni, i daju gomilu šarma celoj stvari, čak i kada sve ode u malo tamnijem pravcu. Budući da je srž igre misterija vašeg identiteta i petlje u kojoj umirete na svaka 24 (in-game) minuta, o tom aspektu ne bih govorio previše jer su jako zadovoljavajući momenti u kome otkrijete novi sloj sveta i tajnog značenja stvari oko vas. Međutim, tu nastaju i ranije pomenuti zastoji i uzbrdice u pripovedanju.
U mom slučaju, nakon otkrivanja dva od osam krajeva igre, počele su muke sa lovom na ostale. Moram naglasiti da ovo nije bio nalet lova za trofejima niti opsesije komplecionizmom već je moje shvatanje igre bilo to da se ceo mozaik misterije otkriva tek nakon što sve krajeve otkrijete. Budući da sam igru igrao pre zvaničnog izlaska i postojanja bilo kakve diskusije o istoj na netu, to je značilo da sam se našao u hard mode nebranom grožđu, prepušten samom sebi i naizgled nostalgičnom sećanju na dečačke dane u kojima su point&click avanture bile istinski test sposobnosti za korišćenje logičkog dela mozga, ali i razmišljanja izvan uobičajenih aršina. Ono što hoću reći jeste da kao relativno mator gejmer za neke stvari jednostavno više nemam strpljenja, a među tim stvarima je beskrajno ponavljanje jednog-te-istog-ali-ipak-malo-drugačijeg kruga (koji, uzgred, nije kratak i lak za resetovati), naročito kada neki od parametara potrebni da biste svaki kraj otključali zapravo bivaju randomizovani u svakom novom ciklusu. Ovo možda zvuči prestrogo – možda i jeste – ali ipak mi je drago što sam izdržao i naterao se da prođem kroz sve neophodno da otključam sve što sam hteo da saznam. Ali nije bilo lako i ne bih to radio ponovo.
Ne želim da ovaj prikaz završim na negativnoj noti jer moje mišljenje o 3MT8 uopšte nije negativno. U pitanju je izuzetno interesantan i donekle inovativan koncept koji u okviru žanra pokazuje i ljubav svojih autora prema istom i sposobnost da dotični osveže i ukombinuju sa nekim neuobičajenim elementima. Igra je i intuitivna i relativno laka za ukapirati, ali i teška ako ste zaista namerili da klupko oko koje je izgrađena u potpunosti razmotate. Ukoliko ste ikada voleli p&c avanture, sva je šansa da je ovo nešto što će vas i te kako dojmiti i, kao i mene, naterati da razmrdate vijuge na nekonvencionalan način.
(Developer: Chaosmonger Studio, 2023; Platforma: PC)
