Novo (zvanično) okupljanje Xbox republike!

Iz dubina somnabuličnog stanja koje drugi ljudi zovu spavanje, čuo sam vibraciju. Kada sam na godišnjem odmoru, poslednje što želim da čujem je budilnik. Podešavajući isti prethodne večeri, previđam sitnice kao što su Weekdays, AM i PM. Maska za spavanje dodatno je upropastila ionako slabe šanse za buđenje.

nisam imao vremena za kafu i krofnu…

Dušu nemaju, šta hoće ovako rano. Ups. Milan (Wahad) stiže iz Niša na stanicu, a Đorđe (Noodle) javlja da je krenuo. Za tačno 15 minuta moram da budem na suprotnom kraju grada. Usledilo je ubrzano spremanje u Beni Hil stilu (samo je nedostajala prateća muzička podloga), izvinjavanje, trčanje do stanice po mokrom asfaltu. Proklete cigare, doći će mi glave. Tuđe, naravno…

Na železničkoj stanici su me čekali Djorđe, 2 Milana (Wahad i Milan89SD), a majstor Mirko (M007P) nas je u poslednjem trenutku spasao avanture sa Železnicom Srbije i kolima krenuo iz Smedereva. Naoružani ajfonovima sa GPSom, uspeli smo da zalutamo u Zemunu, tražeći izlaz na autoput. Na sreću, uspeli smo u tome i ostatak puta proveli u razmenjivanju najnovijih tračeva sa domaće gaming scene.

Kada više niste sigurni koje je po redu okupljenje, to je dobar znak da je tradicija uspela. Ili da ste postali previše stari i senilni (sledeće okupljanje na Kalemegdanu, poneti tablu šaha, domine i mice). Ljubazni domaćin je ovog puta bio Boža (Umnjak) koji nas je ugostio u svom stanu u Novom Sadu. Tamo su nas već čekali admini, Neša (Ninja) i Peđa (Robotnjik), grickalice, limenke piva, Halo Reach verzija konzole i jedna modovana. Poneo je ko je šta stigao, pa smo tako imali prilike da se malo poigramo i sa Vitama, iPad trojkom, a uskoro nam se pridružio i Vlada (fskpzns) koji je doneo svoj Nintendo 3DS.

napravili smo mali razmeštaj, nagoveštavajući ozbiljne partije…

U centru pozornice bio je Xbox 360. Počeli smo sa nekoliko napetih partija Fife 13. Wahad u četvrtoj, ja u petoj ligi, Boža igra od malih nogu… Nedostajao nam je samo još jed
an igrač za 2 na 2. Momci iz drugog kraja sobe nestrpljivo su čekali da se skinemo (sa konzole) kako bi započeli Halo multiplejer na 2 televizora u split screenu.

Boža i njegov Borderlands 2 poster (i Mirko koji briše suze od ljutog kulena na pici)

Za razliku od Gearsa, Battlefielda ili Call of Dutyj-a, Halo se nekako nikada nije toliko dobro primio među domaćom gaming zajednicom. Niko nije siguran zašto. Na okupljanjima je potpuno druga priča. Udobne i brze kontrole na koje se lako naviknu i početnici, mape savršeno prilagođene brzim timskim okršajima… Ni konfuzni matchmaking ni vidno polje od samo 1/4 ekrana nisu uspeli da nam pokvare zabavu.

Wahad proslavlja momenat trijumfa

casual gaming u drugom delu sobe

casual gaming na lejzi begu

Iako je po skorovima Wahad potpuno dominirao, partije su bile za nervni slom i svi su pokušavali da izvuku poslednje atome veštine, kako ne bi izneverili svoje saborce. Spašavali smo jedni drugima leđa, bombe su letele na sve strane, a vođstva su se smenjivala brže nego što je spiker uspevao da izgovori. Halo multiplayer je ona arkadna varnica koja vam je nedostajala još od Quake 3 arene. Sa uvođenjem stalnog sprinta u Halo četvorci, ima da bude još luđe na sledećem okupljanju.

Prava draž ovakvih događaja ne može se preneti rečima. To su ipak hiljadu i jedna duhovita opaska koje izazivaju provale smeha, nesvakidašnje pozitivna energija. Za trenutak možete da ostavite po strani svoje mehanizme odbrane jer znate da ste među prijateljima. Naviknuti na virtuelna poznanstva, koja su nam tako zgodna zbog naših obaveza i daljina koje nas razdvajaju, prosto smo smetnuli sa uma značaj ličnih poznanstava, druženja sa ljudima sličnih interesovanja i shvatanja. Hvala još jednom novosađanima na sjajnoj organizaciji i svima koji su se odazvali pozivu. Vidimo se opet na sledećem okupljanju!