Elder Scrolls Online – Tamriel Unlimited

Elder Scrolls Online se dosta mučio na PC-u, pokušavajući da nađe najbolji način da uskomeša pomalo ustajalo MMORPG tržište gde su mnogi pokušali da emuliraju beskonačan uspeh WoW-a, ali nisu uspevali. Nakon stalnog rada na igri, Bethesda je odlučila da je vreme da se poradi i na verziji za konzole, stoga, evo ga Tamriel Unlimited za PS4.

Ja sam ustajali single-player igrač. Ne volim gužve i ne volim random ekipu, osim ako nije u pitanju nešto poput Eve Online gde sam siguran da je moj saigrač morao da preskoči jedno 20 prepreka do ovog trenutka i da je posvećen, zanimljiv i inteligentan. Zbog toga sam u startu imao problem sa ESO – nisam imao svoju ekipu, morao sam tek da je nađem, a čistuncu kakav sam uvek smeta kad ljudi govore punih usta u mikrofone užasnog kvaliteta. Za one koji već imaju svoju ekipu, važi staro pravilo: „Ako si sa ljudima koje gotiviš, sve je puno zanimljivije.“ Stoga nasumični presek igrača ESO-a nećemo uzimati kao merilo.

Ako ste upravo stigli sa Witchera 3, kao ja, prvo uradite ispiranje mozga da biste mogli objektivno da procenite igru. Kao i u svakom MMORPG-u čeka vas gomila sitnih zadataka koji su prilično idi-tamo-uradi-to-pa-se-vrati, što zna biti zamorno, ali zato vaš lik može da se dotera na milion sitnih načina. Ako ste ikada igrali Elder Scrolls igre znate otprilike šta vas očekuje, ali i dalje ćete se iznenaditi gomilom opcija.

Realno gledano, borba nikada nije bila jača strana u Elder Scrolls, pa je i ovde trebalo prilično vremena (do izlaska ove verzije) da se situacija sredi, kada je recimo u pitanju borba hladnim oružjem u odnosu na magiju. Borba iz prvog lica je standard, a treće lice, kao i u single-player varijanti postoji, ali je blago nepreglednije, pogotovo u melee borbi. Uglavnom, ako ste igrali Skyrim, znate o čemu pričam.

Ono što je možda najveći problem jeste osećaj sveta u kojem se nalazite – ovo jeste Tamriel i to se odmah vidi po dizajnu zgrada i okoline, ali – i pored toga što ste Chosen One, stvari postaju malo smešne kada 12 odabranih juri do jedne, pa do druge, pa do treće lokacije da bi ispratilo quest, pri čemu priča tvrdi da ste jedini u zbilijardu godina koji je tu došao, a oko vas gomila najraznolijih likova, neki skakuću, neki prizivaju zveri koje će se boriti za njih, neki su na konju, neki peške. Jednostavno, veličanstvenost i ozbiljnost Elder Scrolls sveta se gubi u multiplayer okruženju.

E sad, činjenica je da je od Skyrima prošlo ihaj godina, kao i da sledeća igra u serijalu još nije ni najavljena (Bethesda se fokusira na Fallout 4 do kraja godine, a i duže verovatno), ako želite da zaronite u ovaj svet – ovo vam je ponajbolji izbor – pod uslovom da volite MMORPG kao žanr, jer ovde nema prevelikih odstupanja od formule.

Ako ste se potrudili i progurali nekako kroz početne stadijume igre koji su dosta zanemarljivi i stigli do 10. nivoa, igra vam odjednom nudi nove stvari, veće prostore za istraživanje, ali i Alliance War, gde se borite za stranu koju ste izabrali kada ste napravili svog lika. Čeka vas ogromna mapa u srcu sveta, gde se odigravaju ogromne PvP bitke, ali možete da radite i manje, taktičke zadatke, sa malim timovima pa čak i sami. Postoje čak i velika oružja za opsadu tvrđava i timski rad dolazi do velikog izražaja. Prosto je čudno da je sam Alliance War prilično skrivena opcija (bar se meni tako činilo), jer je definitivno najzabavniji deo svega ovoga.