Dragon Quest Heroes II

– Koja je ovo igra?
– Dragon Quest Heroes II
– Ona potezna dečija JRPG fantazija što je kao Final Fantasy samo nije?
– To, samo nije to.
– Kako nije?
– Pa zapravo je otprilike taj svet i atmosfera, ali je igra zapravo kao Dynasty Warriors.
– Ne razumem.
– Pa tako je sve simpatično i šareno ali ideš okolo i šopaš se.
– Aha… praviću se da mi je sve jasno.

Needless to say, nije mi sve bilo jasno. Priznajem, upoznat sam sa konceptom Dragon Quest igara (donekle), ali nijednu od njih nisam zaista igrao (uglavnom zbog toga što su se izdavale na platformama koje mi nisu baš bile dostupne u to vreme). S druge strane, Warriors franšiza je takođe nešto sa čim nisam imao previše dodira tako da je ova igra suštinski moj prvi dodir sa dva (potpuno) različita sveta.

Dakle, DQH2 nas stavlja u čizme jednog od dvoje igrivih likova (Lazarel i Teresa) i pred nas iznosi svet u kome će se uskoro zakrčkati sukob globalnih razmera. I to je otprilike sve što je o narativu potrebno znati u ovoj igri, budući da je gameplay fokusiran na košenje beskrajnih hordi neprijatelja koji će vam zaprečiti put dok budete trčkarali iz jedne u drugu ratnu zonu. DQ je i u svom glavnom serijalu poznat po jednostavnim black vs white pričama, te se taj trend preneo i na ovaj hibrid.

S druge strane, gameplay je nešto što će vam, ukoliko ste igrali bukvalno bilo koji od Warriors naslova, biti savršeno poznato. Veliki dijapazon oružja i skillova namenjenih korišćenju istog, i neiscrpne reke neprijatelja na kojima ih možete primeniti. Stvari su prilično jednostavne, pred vama se nalaze vrlo široke zone kroz koje možete jurcati za sitnim side-questovima (koji će vas na kraju nagraditi itemima i raznoraznim sitnicama koje će in the long run vašeg lika učiniti moćnijim), i ratne zone u kojima se sve zarađeno i naučeno stavlja na probu. Nažalost, posle nekog vremena, ta trči-lomi-boss rutina postane neviđeno repetitivna i pretvori se u klasičan grindfest bez kraja i konca. Malo dubljim istraživanjem došao sam do saznanja da je to standardna boljka svake Warriors igre (iako DQH2 to nije i zvanično), te se nekako nameće zaključak da je ovo ipak naslov koji je jasno namenjen i uperen ka ljubiteljima (barem) jedne od dve udružene franšize.

No, istini za volju, svet izgleda prilično lepo, iako ne izvlači maksimum resursa koje PS4 može da ponudi. Ipak, cartoonish dizajn je fino osveženje u moru grim-dark naslova, te se u nekom trenutku možete zabuniti misleći da se već satima šibate u crtaću koji je dizajnirao Akira Toriyama. A ako ste uspeli da izdržite sate ovakvog grinda bez odustajanja na samom početku onda je prilično sigurno da ćete ih izdržati još mnogo i da je ovo igra koja je pravljena za vas.

Za potrebe teksta igru je ustupio