Soul Calibur VI

Pre nekih osamnaest godina, u mom svetu su postojalo je svega nekoliko razloga zbog kojih sam voleo Dreamcast, i moram priznati da je Soul Calibur bio najjači od njih. Nasuprot tada vrlo popularnom trećem delu Tekken serijala, SC je imao nešto što je činilo celu ideju tabačine mnogo, mnogo zabavnijom: mačeve. Naravno, princip je bio manje-više isti (iako, shvatićemo usput, baš i nije), ali izvedba je bila daleko privlačnija jednom sword & sorcery geeku kakav je my teenage self bio.

No, o čemu se ovde, zapravo, radi? Iskreno, to je nešto što sam i sam morao da upitam bogove guglanja nakon saznanja da Soul Calibur VI u stvari predstavlja reboot priče celog serijala. Jednostavno rečeno, radnja se odigrava u XVI veku i prati preplitanje priča o ratnicima iz celog sveta koji pokušavaju iz ovih ili onih razloga da se domognu mača zvanog Soul Edge, koji predstavlja iskonsko seme zla koje po svetu širi zlo i uništenje. Lepota cele stvari jeste što je narativ toliko svestan sopstvenih opštih mesta i, realno, jednodimenzionalnosti i gluposti – da se pisci neizmerno zabavljaju praveći od cele stvari jednu veliku kliše feštu. Iako na prvi pogled deluje kao neiscrpni izvor transfera blama, priča u SC6 je vrlo svesna same sebe i postaje neizmerno zabavna kada je prihvatite kao takvu (zbog čega apsolutno vredi prozujati kroz Story Mode sa svakim od postojećih likova).

A, kao da to nije dosta, igra će vam ponuditi i lepu dozu šlaga na torti mogućnošću da od nule formirate svog, jedinstvenog, lika. Character Creator koji je u tu svrhu napravljen daje vam toliku slobodu da je internet već prepun bizarnih kreatura (među kojima su i izuzetno obdareni Lizardman, ili recimo vanbračno dete Geralta i BoJack Horsemana). Nakon vrlo iscrpne procedure formiranja vašeg avatara, bićete u mogućnosti da sa njim prođete jedinstvenu avanturu (Libra of Soul) koja će vas provesti kroz ceo svet, ali i dati vam priliku da posetite majstora borilačkih veština koji će vam dati nešto najbliže poštenom tutorijalu što ova igra može da ponudi (i što vas od sumanutog button mashera može pretvoriti u polupristojnog igrača). U ovom modu, gameplay postaje lutanje po mapi od misije do misije, od priče do priče, i pokazuje još jednu stranu korupcije koju je Soul Edge doneo na svet, pritom vam dajući priliku da napravite izbore u nekim ključnim trenucima koji će vas odvesti na mračnu ili na svetlu stranu kompletnog narativa.

Jednom kada prođete kroz osnovna uputstva (ako ste, kao ja, maltene potpuno neuki u ovom žanru), stvari postaju mnogo jasnije. Osnovna mehanika zasniva se na dva tipa udarca oružjem (horizontalni i vertikalni, gde prvi blokira sidestep a drugi nanosi više štete), šut i blok. Dobar deo igre obilato koristi izbegavanja i blokiranja, te nije čudo što se u igru vratio ofanzivni blok (Guard Impact) kojim ćete moći da protivnilčki udarac neutrališete i date sebi malu prednost koja može da se pretvori u counter combo. Pored toga tu je i nova Reversal Edge mehanika koja, nakon uspešnog blokiranja, vas i protivnika stavlja u mali kamen-papir-makaze duel (samo sa mnogo više opcija). Critical Edge napadi su ponovo tu, i predstavljaju izuzetan eye candy pored toga što protivniku nanose izuzetnu količinu štete.

Mora se napomenuti da SC6 izgleda i te kako lepo i da je nekada sušta milina čak i samo sedeti i gledati mečeve. Koreografije su vrlo lepo orkestrirane, a udarci su tečni i prijatni oku. Pored toga, boje i efekti su pravi mali vatromet za vizuelni deo korteksa, barem na PS4. Muzika je takođe vrlo dobar aspekt cele igre, i doliva ulje na vatru taman koliko treba da svaka borba bude uzbudljiva i napeta.

Sve u svemu, Soul Calibur VI je i lep povratak korenima serijala (u narativnom smislu), i vrlo dobra moderna tabačina. Bilo da rešite da se igrate sami, razmotavajući nit po nit priče, online protiv ozbiljnih suparnika, ili na kauču sa ekipom, nema sumnje da će vam ovaj naslov doneti sate i sate dobre zabave. Pa makar to bilo i u suludom character creator modu.

Za potrebe teksta igru je ustupio