Farming Simulator

Već dugo vremena sam imao želju da isprobam neku od Farming Simulator igara, iz prostog razloga što volim igre u kojima mogu da se prepustim nekom radu koji ne zahteva previše mozganja, ali traži osnovne motorne funkcije. Radiš pošteno, u znoju lica svog, bilo da je u pitanju rudarenje asteroida u Eve Online ili žetva žita u Farming Simulatoru. Nema nasilja, nema naglih odluka i stresa.

Za sve one koji su nekad u životu proveli vreme na selu ili nekoj farmi, i to im se sviđa (a i za sve one koji nisu, ali misle da bi moglo da im se svidi), igra u kojoj možete da vozite većinu poljoprivrednih vozila zvučaće zanimljivo. I stvarno, ako je u vama imalo preduzetnog seljačkog duha, izboru voznog parka i mašina slabo se šta ima zameriti. Tu su proizvođači za koje možda niste nikad ni čuli, a čija traktori ili kombajni u stvarnosti koštaju malo bogatstvo. Pa se vi zamislite sledeći put kad vidite nekog na putu u New Holland T9.560, jer znaćete da ta zver od 384 konjske snage zna da postigne cenu između 300 i 400 hiljada evra.

Osim što je njihov izbor velik, modeli svih vozila su urađeni do nasitnijih detalja, spolja i iznutra. Lično, nedostaje mi opcija puštanja muzike u kabini, mada bi onu kontemplaciju pomenutu na početku verovatno prekinuli zvuci Radeta Jorovića ili Pantere. Dok god pomenute modele vozikate „kako bog zapoveda“ nećete imati problema, ali ako se odlučite da odete na turneju po okolini, pripremite se za mali pad raspoloženja – brdašca i potoci jednostavno nisu namenjeni da se vozikate po njima, više su tu da biste imali pozadinu za svoje radove na polju.

Tu dolazimo do problema – okolina je jednostavno suviše pasivna i služi kao placeholder praktično. Prodavnice vozila i delova su samo kutije sa malo zalepljene teksture, a ono malo ljudi koje viđate su, u nedostatku boljeg izraza, zombiji. Kreću se uvek u istim putanjama, identičnim pokretima, a često dolazi do pomalo jezivih situacija u kojima blokirate saobraćaj, a kola (koja sva liče) stanu i naprave kolonu. Svi vozači (koji isto liče) mirno sede za vozilom zagledani u daljinu. Možda mi mašta previše radi, ali u takvim trenucima sam se više osećao kao da sam akter u post-apokaliptičnom filmu gde su ljudi samo klonovi koji mehanički obavljaju svoje svakodnevne funkcije i ništa ne može da ih poremeti. A samo sam hteo da se opustim igrajući Farming Simulator!

Na stranu moja mašta i možda previše igranja drugih, open-world, igara u poslednje vreme, Farming Simulator 2015 bi mogao da poradi na imerziji ako žele da napreduju kao serijal igara. Siguran sam da imaju sasvim dobru i vernu publiku, jer traju od 2007. godine, ali ovde ima potencijala. Imam osećaj da bi neki japanski developer sa ovakvom igrom napravio mnogo zabavnije iskustvo, i pri tom ne mislim na borbe traktora-transformersa nego na JRPG-fazon građenja okoline, gde može sa nekim i da se popriča, možda uradi neki quest, ali opet u duhu igre.

Uglavnom, da ne odem predaleko, i pored svojih mana, Farming Simulator 2015 je simpatična igra, i sigurno najbolja na tržištu (ili bolje rečeno, najozbiljnija) kada je u pitanju ovaj žanr. Ako ste ikad gajili (hehe, gajili, kontate?) simpatije prema radu u polju i moćnim mašinama, zaigrajte, možda nađete svoj mali kutak mira u vrtlogu današnjeg užurbanog života. A ja odoh, jer valja detelinu pokositi i istanjirati kukuruz!

Za potrebe teksta igru je ustupio